Правопис допушта оба облика, и незаменљив и незамењив (у значењу јединствен, који се не може заменити). Исто важи и за именице, незаменљивост и незамењивост. Одрична речца не се у овом случају пише спојено пошто се ради о придевима и именицама.
Глаголски придев трпни глагола дати се може градити додавањем наставка -н или -т, дакле исправно је и дато и дано, као и у случајевима продат/продан, издат/издан, предат/предан. Ипак, у свакодневном говору се предност даје облику са наставком -т, док се у неким фразама одомаћио облик са -н. Он је јако предан отац. Време дато за […]
Ова сложеница немачког порекла се пише маскенбал. Не долази до промене н у м испред б зато што се ови гласови налазе на граници сложенице, маскен – бал.
Називи празника се пишу великим почетним словом – Божић, Ускрс, Бајрам, Пурим итд. Празници чији су називи вишечлани пишу се само великим почетним словом: Нова година, Први мај, Велики петак итд. Придеви изведени из назива празника се пишу малим почетним словом: новогодишњи, ускршњи, божићни итд. Срећна Нова година!
Оба израза су у употреби, уз то што други израз има нешто шире значење. Леворука (или деснорука) је особа која се боље служи левом, односно десном руком, док је левак (или дешњак) истовремено и особа која се боље служи левом или десном руком и коњ или во или друга запрежна животиња која се преже са […]
Бити, радити или бити доступан на интернету значи бити online или онлајн. Будући да се ради о англицизму новијег датума, још увек нема фиксног правила о писању ове речи, међутим нема никаквог разлога да је не третирамо као и остале англицизме – а то значи писати онлајн на ћирилици или латиници, у зависности од текста.
Правилно је инфаркт, од латинског infarcire.
Правилно је глађе. Компаратив придева глатко / гладак / глатка / глатки је глађе / глађи / глађа / глађи, а суперлатив најглађе / најглађи / најглађа / најглађи.
Новчане јединице спадају у скраћенице које се пишу без тачке и великим словима. Пошто је реч о међународним скраћеницама, пишу се латиницом и у ћириличним текстовима:
Правилно је рејон, са значењем издвојени део територије, дистрикт.
Придев издене од именице страст јесте страсан-страсна-страсно-страсни-страсне-страсна, дакле са губитком гласа т.
Оба термина су у употреби, али имају другачија значења: директорица – управитељица директорка – директорова супруга.
Оба облика су исправна, али се предност даје облику јамчити.
Множина именице парче (са значењем комад или део) може се изразити збирним обликом парчад, или у деминутиву, парчићи.
Правилно је поверилац. Са изузетком генитива множине (поверилаца) у свим осталим падежима Л прелази у О, па ће бити поверилац, повериоца, повериоцу, повериоца, повериоцем, повериоци итд.
Правилно је Европска унија, не Европска Унија. Називи организација се пишу великим почетним словом, али се остале речи пишу малим почетним словима (Уједињене нације, Арапска лига, итд.)
Правилан облик именице настале од глагола уређивати јесте уређење. – Уређење пословног простора је кључно за успех.
У складу са правилом о једначењу сугласника по звучности, правилно је апсолутно не абсолутно.
Правилно је премошћавање док се облик премошћивање среће у ијекавским говорима: Неопходно је премошћавање баријера између сукобљених страна.
Услед једначења сугласника по звучности Д прелази у Т (над + природно), тако да је правилно рећи натприродно.
И облик ува и облик увета су правилни, али се предност даје облику ува. Ухо/уха је такође правилан облик.
Ради се о двојном облику, тако да је једнако правилно користити и орман и ормар.
Стране скраћенице се могу преузети у изворном облику (НАТО, ЦАД, ДАЦ, УНИЦЕФ, УНЕСЦО) или се могу адаптирати у ћириличном или латиничном тексту (УНЕСКО, КАД, ДАК и сл.) и увек се деклинирају са цртицом: ЦАЂу, ЦАЂа и тд.
Удвојена женска презимена се пишу без цртице и тако што је прво презиме девојачко, а друго по удаји: Мирјана Бобић Мојсиловић, не Мирјана Бобић-Мојсиловић.
Иако се у говорном и писаном језику срећу оба облика, препоручује се облик Шкот, односно Шкоти и Шкоткиња.
Правилно је ђ-мол или де-мол. Називи молских тоналитета пишу се малим почетним словом и са цртицом: ц-мол или це-мол, ђ-мол или де-мол, ф-мол или еф-мол. Називи дурских тоналитета се пишу великим почетним словом и са цртицом: Ц-дур или Це-дур, Ђ-дур или Де-дур.
У употреби су оба облика, али се предност даје облику центиментар.
Када се обраћамо једној особи а желимо да искажемо поштовање, писаћемо великим почетним словом заменицу Ви (Вам, Ваш, Вас…) и користити мушки род множине глагола: Захваљујем на Вашем интересовању. Урадио сам онако како сте ми Ви објаснили. Заменицу ви ћемо писати малим почетним словом када се обраћамо већем броју особа, институцији, предузећу и тд: Надамо се […]
Оба облика су у употреби, зависно од контекста. Прилог напамет, у значењу меморисано, без коришћења текста, наизуст се пише спојено: Научио је целу „Илијаду“ напамет. Одвојено се пише у фразама у којима је именица памет центар: Није ми пало на памет.
Полусложенице се пишу с цртицом између првог и другог дела ако ни један од саставних делова не мења свој акценат и ако се први део не деклинира: а) вишечлани називи места: Херцег-Нови (из Херцег-Новог, у Херцег-Новом), Иванић-Град; б) две именице од којих једна одређује другу, а заједно формирају један појам: баш-чаршија, ремек-дело, клима-уређај, ауто-пут, генерал-мајор, […]
Сва три прилога имају исто значење – на други или на супротан начин. У говору и у књижевности се срећу сва три облика. Другојачије је архаичан облик чија се употреба не препоручује. Другачије и друкчије су савремени облици у равноправној употреби, уз то што се друкчије препоручује у неформалним приликама.
Оба облика се срећу у књижевности, у говорном и писаном језику, али се предност даје облику запослење, иако ни облик запошљење није погрешан.
Именица Брисел, главни град Белгије, се мења по падежима као и све остале именице у српском језику, тако да ће бити из Брисела, у Бриселу, не из Брисла, у Брислу итд.
Обе речце бар и барем, у значењу у најмању руку, најмање, се користе равноправно, односно обе су правилне: – Да сам бар отишао у полицију на време. – Могли смо барем да поразговарамо.
Оба глагола, и сакупљати и скупљати имају исто основно значење – сабрати, накупити, окупити. Глагол скупљати уз основно има и значење сузити, смањити. Дакле, употреба обе речи је правилна, сем у случају глагола скупљати у наведеном значењу.
Правопис предност даје фрази све време, мада израз цело време није погрешан будући да се односи на комплетан одређени временски период: – Чекала сам га цело време (трајања) утакмице. – Чекала сам га све време. Израз сво време се јавља у књижевности као и у народном говору, али није прихваћен и у стандардном језику.
Правилан облик придева изведеног из глагола зависити јесте зависан, односно независан, не завистан / независтан. Придев изведен из именице завист јесте завидан, односно незавидан.
Правилан облик је потпредседник. Реч потпредседник је настала спајањем речи под и речи председник. Глас д испред гласа п прелази у т, свој безвучни пар, док се глас д не мења кад се нађе испред с или ш, као што је случај у речи председник.
Иако се ова страна реч у изворном енглеском пише без цртице, барцоде, она спада у групу страних речи које се у српском језику пишу са цртицом, тако да је правилно бар-код. „Бар-код је начин означавања производа низом црних и белих линија које је лако могуће препознати помоћу посебних уређаја.“
Како је овај придев изведен из именице клуб, а услед гласовне промене једначења сугласника по звучности, правилно је само клупски: – Неки музичари звуче боље на клупским наступима него на снимку.
Испред одричних облика (не, нисам, нећу итд.) уместо везника ни/нити који такође значи негацију треба користити везник и: Ја и сам не знам где све нисам тражио ту књигу.
Обе варијанте су прихваћене у српском језику. Васкрс је старији облик и данас се најчешће среће у употреби у црквеној терминологији, док је Ускрс народни облик који се чешће среће у савременом говорном и писаном језику.
Конструкција „без да“ је преузета из немачког језика, на основу конструкције охне зу, охне дасс. Иако у духу немачког језика, ова конструкција у српском језику увек звучи незграпно, па се уместо ње, у зависности од контекста, препоручују следеће: 1) Конструкција а да + негација: Донели су одлуку а да нису погледали комплетан доказни материјал. 2) […]
Присвојни придев именице брат има дублетни облик, односно правилно је и братов и братовљев. – То је братов џемпер. – То је братовљева књига.
Правилно је Миличин, односно ч прелази у ц као и уосталим именицама које се завршавају на -ца: Владичин, Ивичин,Душичин, Драгичин, Новичин, Јеличин, Маричин, Љубичин, Јовичин, Добричин, царичин, другаричин, домаћичин, Славичин, Даничин, Зоричин…
Женски род именице кнез је кнегиња, не књегиња: „Живим у улици Кнегиње Зорке.“
Ова реч француског порекла (оригинално бонбон) ће се у српском језику писати бомбона услед гласовне промене познате као Једначење сугласника по месту творбе (дентални назал Н прелази у билабијални назал М када се нађе испред билабијалних оклузива Б и П). – Чоколадне бомбоне су мој омиљени слаткиш.
Имена из страних језика која се завршавају на -е у оригиналу у српском језику задржавају овај вокал у свим падежима: – Хесе, Хесеа, Хесеу… – Рилке, Рилкеа, Рилкеу… – Кроче, Крочеа, Крочеу… – Бизе, Бизеа, Бизеу…
Конструкције као што су: превоз на и са посла, воз за и из Новог Сада и слични нису ни стилски ни правописно исправни, будући да се падеж слаже само са другим, али не и са првим предлогом. Препоручује се употреба конструкција: – превоз на посао и са посла; – воз за Нови Сад и из […]
Правилно је приземљити, у значењу „спустити се на земљу“, „уозбиљити се“. – Милош се приземљио од кад је дипломирао. – Пилот је безбедно приземљио авион.
Ciklopea
Miloš Matović