Prevođenje

Машинско превођење, вештачка интелигенција и људски додир

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Machines can replace the people who translate like machines

И даље је веома присутно уверење из атомског доба да ће рачунари потпуно заменити преводиоце, па чак и потпуно укинути потребу за учењем страних језика – кроз неколико година. Али колико је то вероватно?

Настави читање

Избор страних тржишта за електронско пословање

Miloš Matović пре 5 година Коментар
Избор страних тржишта за електронско пословање

Свет је велики и препун могућности. Интернет из сата у сат све више расте и одражава те могућности кроз вишејезичност. Међутим, избор праве прилике за ваше пословање може бити тежак.

Настави читање

Језичка грешка бр. 101: незамељив или незамењив

Ciklopea пре 5 година Коментар

Правопис допушта оба облика, и незаменљив и незамењив (у значењу јединствен, који се не може заменити). Исто важи и за именице, незаменљивост и незамењивост. Одрична речца не се у овом случају пише спојено пошто се ради о придевима и именицама. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 100: дато или дано

Ciklopea пре 5 година Коментар

Глаголски придев трпни глагола дати се може градити додавањем наставка -н или -т, дакле исправно је и дато и дано, као и у случајевима продат/продан, издат/издан, предат/предан. Ипак, у свакодневном говору се предност даје облику са наставком -т, док се у неким фразама одомаћио облик са -н. Он је јако предан отац. Време дато за […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 99: маскембал или маскенбал

Ciklopea пре 5 година Коментар

Ова сложеница немачког порекла се пише маскенбал. Не долази до промене н у м испред б зато што се ови гласови налазе на граници сложенице, маскен – бал. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику  

Настави читање

Језичка грешка бр. 98: честитање празника

Ciklopea пре 5 година Коментар

Називи празника се пишу великим почетним словом – Божић, Ускрс, Бајрам, Пурим итд. Празници чији су називи вишечлани пишу се само великим почетним словом: Нова година, Први мај, Велики петак итд. Придеви изведени из назива празника се пишу малим почетним словом: новогодишњи, ускршњи, божићни итд. Срећна Нова година! Све језичке грешке на једном месту: 101 […]

Настави читање

Шта је шта: разлике између пружаоца језичких услуга и самосталних преводилаца

Miloš Matović пре 5 година Коментар
разлике између пружаоца језичких услуга и самосталних преводилаца

Постоје знатне разлике између рада са самосталним преводиоцем и рада са пружаоцем језичких услуга. У овом чланку ће бити речи о најважнијим разликама.

Настави читање

Језичка грешка бр. 97: левак или леворук

Ciklopea пре 5 година Коментар

Оба израза су у употреби, уз то што други израз има нешто шире значење. Леворука (или деснорука) је особа која се боље служи левом, односно десном руком, док је левак (или дешњак) истовремено и особа која се боље служи левом или десном руком и коњ или во или друга запрежна животиња која се преже са […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 96: онлајн / online / он-лајн

Ciklopea пре 5 година Коментар

Бити, радити или бити доступан на интернету значи бити online или онлајн. Будући да се ради о англицизму новијег датума, још увек нема фиксног правила о писању ове речи, међутим нема никаквог разлога да је не третирамо као и остале англицизме – а то значи писати онлајн на ћирилици или латиници, у зависности од текста. […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 94: глађе или глаткије?

Ciklopea пре 5 година Коментар

Правилно је глађе. Компаратив придева глатко / гладак / глатка / глатки је глађе / глађи / глађа / глађи, а суперлатив најглађе / најглађи / најглађа / најглађи. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Вишејезичка СЕО стратегија – кад локализација није довољна

Ciklopea пре 5 година Коментар
Вишејезичка СЕО стратегија

Преведени и локализовани веб сајт се обраћа људима на локалном тржишту док је вишејезичка СЕО стратегија неопходна да би сајт могао да се обраћа и претраживачима на локалном тржишту

Настави читање

Језичка грешка бр. 91: страстно или страсно

Ciklopea пре 5 година Коментар

Придев издене од именице страст је страсан – страсна – страсно – страсни – страсне – страсна, дакле са губитком гласа т. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 90: директорка или директорица

Ciklopea пре 5 година Коментар

Оба термина су у употреби, али имају другачија значења: директорица – управитељица директорка – директорова супруга. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 86: поверилац / повериоц

Ciklopea пре 5 година Коментар

Правилно је поверилац. Са изузетком генитива множине (поверилаца) у свим осталим падежима Л прелази у О, па ће бити поверилац, повериоца, повериоцу, повериоца, повериоцем, повериоци итд. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка индустрија као помоћна бионаучна дисциплина

Ciklopea пре 5 година Коментар
Језичка индустрија као помоћна бионаучна дисциплина

Огромна количина текстова бионаучне тематике који се преводе на готово сваки писани језик света сваког дана је у суштини активна размена информација о најновијим бионаучним производима, процедурама и развоју који константно обогаћујују фонд речи циљног језика и тако доприносе научној сцени у циљним земљама.

Настави читање

Језичка грешка бр. 85: Европска унија или Европска Унија?

Ciklopea пре 5 година Коментар

Правилно је Европска унија, не Европска Унија. Називи организација се пишу великим почетним словом, али се остале речи пишу малим почетним словима (Уједињене нације, Арапска лига, итд.) Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 83: премошћивање или премошћавање?

Ciklopea пре 5 година Коментар

Правилно је премошћавање док се облик премошћивање среће у ијекавским говорима: Неопходно је премошћавање баријера између сукобљених страна. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Зашто превођење помоћу проxy сервера може бити идеално решење за електронску трговину

Miloš Matović пре 5 година Коментар
проxy сервера решење за електронску трговину

Веб-сајтови за електронску трговину, који су у константном расту и представљају један од највиталнијих сегмената мрежног пословања управо због наведених предности ове технологије, могу имати највише користи од превођења помоћу проxy сервера.

Настави читање

Језичка грешка бр. 79: промена страних скраћеница по падежима

Ciklopea пре 5 година Коментар

Стране скраћенице се могу преузети у изворном облику (NATO, UNICEF, UNESCO) или се могу адаптирати у ћириличном или латиничном тексту (НАТО, УНИЦЕФ, УНЕСКО) и увек се деклинирају са цртицом: УНИЦЕФ-у, УНИЦЕФ-а итд. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 78: писање удвојених женских презимена

Ciklopea пре 5 година Коментар

Удвојена женска презимена се пишу без цртице и тако што је прво презиме девојачко, а друго по удаји: Мирјана Бобић Мојсиловић, не Мирјана Бобић-Мојсиловић. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику    

Настави читање

Језичка грешка бр. 76: D-мол или d-мол или д мол?

Ciklopea пре 5 година Коментар

Правилно је д-мол или де-мол. Називи молских тоналитета пишу се малим почетним словом и са цртицом: ц-мол или це-мол, д-мол или де-мол, ф-мол или еф-мол. Називи дурских тоналитета се пишу великим почетним словом и са цртицом: Ц-дур или Це-дур, Д-дур или Де-дур. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 74: Ви или ви?

Ciklopea пре 5 година Коментар

Када се обраћамо једној особи а желимо да искажемо поштовање, писаћемо великим почетним словом заменицу Ви (Вам, Ваш, Вас…) и користити мушки род множине глагола: Захваљујем на Вашем интересовању. Урадио сам онако како сте ми Ви објаснили. Заменицу ви ћемо писати малим почетним словом када се обраћамо већем броју особа, институцији, предузећу и тд: Надамо се […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 73: напамет / на памет

Ciklopea пре 5 година Коментар

Оба облика су у употреби, али постоји разлика у контексту. Прилог напамет, у значењу меморисано, без коришћења текста, наизуст се пише спојено: Научио је целу „Илијаду” напамет. Одвојено се пише у фразама у којима је именица памет центар: Није ми пало на памет. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 72: писање полусложеница

Ciklopea пре 5 година Коментар

Полусложенице се пишу са цртицом између првог и другог дела ако ни један од саставних делова не мења свој акценат и ако се први део не деклинира: вишечлани називи места: Херцег-Нови (из Херцег-Новог, у Херцег-Новом), Иванић-Град. две именице од којих једна одређује другу, а заједно формирају један појам: ремек-дело, клима-уређај, ауто-пут, генерал-мајор, ријалити-шоу. Све језичке […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 71: другачије / друкчије / другојачије

Ciklopea пре 5 година Коментар

Сва три прилога имају исто значење – на други или на супротан начин. У говору и у књижевности се срећу сва три облика. Другојачије је архаичан облик чија се употреба не препоручује. Другачије и друкчије су савремени облици у равноправној употреби, уз то што се друкчије препоручује у неформалним приликама. Све језичке грешке на једном […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 70: запослење или запошљење

Ciklopea пре 5 година Коментар

Оба облика се срећу у књижевности, у говорном и писаном језику, али се предност даје облику запослење, иако ни облик запошљење није погрешан. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 69: У Бриселу / У Брислу?

Ciklopea пре 5 година Коментар

Именица Брисел, назив главног града Белгије, се мења по падежима као и све остале именице у српском језику: из Брисела, у Бриселу, не из Брисла, у Брислу итд. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 68: бар / барем

Ciklopea пре 5 година Коментар

Речи бар и барем, са значењем у најмању руку, најмање, се користе равноправно: Да сам бар отишао у полицију на време. Могли смо барем да поразговарамо. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 67: сакупљати / скупљати

Ciklopea пре 6 година Коментар

Оба глагола, и сакупљати и скупљати, имају исто основно значење – сабрати, накупити, окупити. Глагол скупљати уз основно има и значење сузити, смањити. Дакле, употреба обе речи је правилна, осим у случају глагола скупљати у наведеном значењу. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику  

Настави читање

Језичка грешка бр. 66: цело време / сво време / све време

Ciklopea пре 6 година Коментар

Правопис предност даје фрази све време, мада израз цело време није погрешан будући да се односи на цело трајање одређеног периода: Чекала сам га цело време (трајања) утакмице. Чекала сам га све време. Израз сво време се јавља у књижевности и у народном говору, али није прихваћен и у стандардном језику. Све језичке грешке на […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 65: завистан, независтан / зависан, независан

Ciklopea пре 6 година Коментар

Правилан облик придева изведеног из глагола зависити јесте зависан, односно независан, не завистан / независтан. Придев изведен из именице завист јесте завидан, односно незавидан. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Предности управљања терминологијом у преводилачким и локализационим пројектима

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Предности управљања терминологијом у преводилачким и локализационим пројектима

Управљање терминологијом је моћан инструмент који доноси уштеду у времену, енергији и новцу, нарочито када се користи заједно са преводилачким меморијама и ЦАТ алатима.

Настави читање

Језичка грешка бр. 47: Потпредседник / подпредседник/ потпретседник

Ciklopea пре 6 година Коментар

Правилан облик је потпредседник. Реч потпредседник је настала спајањем речи под и речи председник. Глас д испред гласа п прелази у т, свој безвучни пар, док се глас д не мења кад се нађе испред с или ш, као што је случај у речи председник. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 63: баркод или бар-код?

Ciklopea пре 6 година Коментар

Иако се ова страна реч у изворном енглеском пише без цртице, barcode, она спада у групу страних речи које се у српском језику пишу са цртицом. Правилно је бар-код. Бар-код је начин означавања производа низом црних и белих линија које је лако могуће препознати помоћу посебних уређаја. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 62: клубски / клупски

Ciklopea пре 6 година Коментар

Како је овај придев изведен из именице клуб, а услед гласовне промене једначења сугласника по звучности, правилно је само клупски: Неки музичари звуче боље на клупским наступима него на снимку. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику    

Настави читање

5 ствари које морате да поделите са преводилачком агенцијом приликом локализације

Martina Ljubičić пре 6 година Коментар
5 ствари које морате да поделите са преводилачком агенцијом приликом локализације

Након текста о 10 питања која ће добра преводилачка компанија поставити вама, доносимо текст о информацијама које ви треба да поделите са преводилачком компанијом.

Настави читање

Језичка грешка бр. 61: употреба везника ни/нити испред одричних облика

Ciklopea пре 6 година Коментар

Испред одричних облика (не, нисам, нећу итд.) уместо везника ни/нити који такође значи негацију треба користити везник и: Ја и сам не знам где све нисам тражио ту књигу. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 60: Ускрс или Васкрс?

Ciklopea пре 6 година Коментар

Обе варијанте су прихваћене у српском језику. Васкрс је старији облик и данас се најчешће среће у употреби у црквеној терминологији, док је Ускрс народни облик који се чешће среће у савременом говорном и писаном језику. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику  

Настави читање

Језичка грешка бр. 64: без да

Ciklopea пре 6 година Коментар

Конструкција без да је преузета из немачког језика, на основу конструкције ohne zu, ohne dass. Иако у духу немачког језика, ова конструкција у српском језику увек звучи незграпно, па се уместо ње, у зависности од контекста, препоручују следеће: 1) Конструкција а да + негација: Донели су одлуку а да нису погледали комплетан доказни материјал. 2) […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 59: Братов / братовљев

Ciklopea пре 6 година Коментар

Присвојни придев именице брат има дублетни облик, односно правилно је и братов и братовљев. То је братов џемпер. То је братовљева књига. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику  

Настави читање

Језичка грешка бр. 58: Милицин или Миличин?

Ciklopea пре 6 година Коментар

Правилно је Миличин, односно ч прелази у ц као и уосталим именицама које се завршавају на -ца: Владичин, Ивичин,Душичин, Драгичин, Новичин, Јеличин, Маричин, Љубичин, Јовичин, Добричин, царичин, другаричин, домаћичин, Славичин, Даничин, Зоричин итд. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 56: бомбона или бонбона?

Ciklopea пре 6 година Коментар

Ова реч француског порекла (оригинално bonbon) ће се у српском језику писати бомбона услед гласовне промене познате као jедначење сугласника по месту творбе (дентални назал Н прелази у билабијални назал М када се нађе испред билабијалних оклузива Б и П). Чоколадне бомбоне су мој омиљени слаткиш. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 55: писање страних властитих именица на -е

Ciklopea пре 6 година Коментар

Имена из страних језика која се завршавају на -е у оригиналу у српском језику задржавају овај вокал у свим падежима: Хесе, Хесеа, Хесеу… Рилке, Рилкеа, Рилкеу… Кроче, Крочеа, Крочеу… Бизе, Бизеа, Бизеу… Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 54: предлози са различитим падежима

Ciklopea пре 6 година Коментар

Конструкције као што су: превоз на и са посла, воз за и из Новог Сада и слични нису ни стилски ни правописно исправни, будући да се падеж слаже само са другим, али не и са првим предлогом. Препоручује се употреба конструкција: превоз на посао и са посла; воз за Нови Сад и из Новог Сада […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 53: приземљити или приземнити?

Ciklopea пре 6 година Коментар

Правилно је приземљити са значењем „спустити се на земљу“, „уозбиљити се“. Милош се приземљио од кад је дипломирао. Пилот је безбедно приземљио авион. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 50: Петоструко или петодупло?

Ciklopea пре 6 година Коментар

Правилно је петоструко, са значењем „пет пута веће“, исто као „троструко“, „четвороструко“, „десетоструко“ итд. Непостојећи израз петодупло би заправо могао да значи једино „пет пута дупло“. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 49: Знакови или знаци?

Ciklopea пре 6 година Коментар

Оба облика су исправна. Поједине именице мушког рода у номинативу множине имају двојне, односно дублетне облике. Исто важи и за облике: витези/витезови, голуби/голубови, прстени/прстенови, ћилими/ћилимови, пауци/паукови итд. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 48: Схема или шема?

Ciklopea пре 6 година Коментар

Оба облика, и схема и шема (односно схематизовати, шематизовати итд.) су исправна, али се предност даје уобичајенијем облику са ш. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 46: Испред компаније / У име компаније

Ciklopea пре 6 година Коментар

Једна од релативно честих грешака тиче се формулације иступања у име одређене институције, колектива или компаније. Испред компаније, школе и других објеката означава локацију, а обраћамо се у име одређеног колектива: Захваљујем у име својих колега. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 45: Са Деда Драганом / са дедом Драганом

Ciklopea пре 6 година Коментар

У оваквим конструкцијама по падежима се мења једино име, са цртицом: Са деда-Драганом гледам телевизију. Идем код тетка-Марије. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 44: Писање страна света у српском језику

Ciklopea пре 6 година Коментар

Уколико не стоје на почетку реченице и не односе се на политичке или културне поделе, стране света се у српском језику пишу малим почетним словом: Сунце излази на истоку и залази на западу. На северу је хладно, на југу је топло. Када се користе у значењу нација, политичких или културних подела, стране света се пишу […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 43: Марковићка или Марковићева?

Ciklopea пре 6 година Коментар

Оба начина ословљавања особа женског пола презименом су правилна, али имају различита значења. Наставак –ка се додаје када се ради о удатом презимену, тако да је Марковићка супруга Марковића. Наставак –ва користимо када се ради о девојачком презимену, па је Марковићева ћерка Марковића. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 42: Писање и деклинирање деценија у српском језику

Ciklopea пре 6 година Коментар

Деценије се у српском језику могу писати словима и комбинацијом слова и бројева са цртицом: Музика је осамдесетих година била квалитетнија од музике деведесетих. Орсон Велс је каријеру започео 1930-их / 30-их година. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 41: Строжи или строжији?

Ciklopea пре 6 година Коментар

У колоквијалној употреби се често срећу неправилни облици као што су строжији или најстрожији. Компарација придева строг гласи: строг – строжи – најстрожи, тако да је правилно само строжи, односно строжа, најстрожи, најстрожа итд. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 40: Писање датума у српском језику

Ciklopea пре 6 година Коментар

Датуми се у српском језику пишу у редоследу дан, месец, година и могу се писати на следеће начине: – арапским цифрама, с тачком, будући да се ради о редним бројевима: 3. 11. 2014. – дан и година се пишу арапским цифрама с тачком, месец римском цифром без тачке: 3. XI 2014. – дан и година […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 39: Језички или језични?

Ciklopea пре 6 година Коментар

Правилно је користити и језички и језични, али значење није исто. Када се говори о језику као феномену, о писању и говору, правилно је користи језички. Друштвено-језички смер, двојезички речник итд. Када се ради о језику као органу, придев ће бити језични. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику  

Настави читање

Језичка грешка бр. 38: Др. или др?

Ciklopea пре 6 година Коментар

Скраћенице које су настале контракцијом, односно спајањем првог и последњег слова речи, се пишу без тачке. Дакле, правилно је писати без тачке др, будући да је скраћеница настала од првог и последњег слова речи доктор, односно мр, од речи магистар. Др писано са тачком је скраћеница речи други. Све језичке грешке на једном месту: 101 […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 37: Пијац или пијаца?

Ciklopea пре 6 година Коментар

Често се јавља недоумица о употреби именице пијац или пијаца. Оба облика су исправна. Пијац је именица мушког рода и мења се по првој деклинацији: пијац – пијаца – пијацу – пијац – пијацом – пијацу, у множини пијаци – пијаца – пијацима – пијаце – пијаци – пијацима – пијацима. Пијаца је именица женског […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 36: На телефону или крај телефона?

Ciklopea пре 6 година Коментар

Обе фразе су исправне, али имају различита значења. Крај / поред телефона значи поред телефонског апарата: Кључеви су крај телефона. На телефону значи на телефонској вези: Добар дан, Петар на телефону. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 35: Истанбул или Истамбул?

Ciklopea пре 6 година Коментар

Име овог града потиче из грчке фразе „εις την Πόλιν“ (буквалан превод „ка граду, у граду“), која се у грчком језику изговара као истимболин, док је транскрипција са грчког писма истинполин, што је највероватнији разлог постојања два облика савременог назива града у српском језику. Оба облика се срећу у књижевности, односно исправно је и Истанбул […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 34: дечји или дечији?

Ciklopea пре 6 година Коментар

Оба облика овог придева су исправна и прихватљива, али се препоручује краћи облик, дечји. Милан је дечји лекар. Стрип су издале „Дечје Новине“. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 1: Употреба глагола требати

Ciklopea пре 6 година Коментар

Када се користи као помоћни глагол тј. када се налази у комбинацији са другим глаголом са значењима потребно је, обавезно је, нужно је и сл, требати је безличан глагол, односно не мења се по лицима: Треба да идем на посао. Не треба то да радиш. Требало је да одем код лекара. Када се користи као […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 33: Госпођица, госпођа, господин – скраћенице

Ciklopea пре 6 година Коментар

Правилни скраћени облици речи госпођа и госпођица су гђа и гђица и пишу се без тачке: Гђа Савић је објавила збирку песама. Гђица Ковачевић је изванредна глумица. Правилни скраћени облици речи господин и господа су г. односно гг, и увек се пишу са тачком. Г. Симић је био мој професор. Гг. Петровић и Ђорђевић су […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 32: увезен или увежен

Ciklopea пре 6 година Коментар

Од глагола увести, као и од осталих глагола чији се инфинитив завршава на –сти, настаје глаголски придев трпни увезен, док је облик увежен неправилан: Техничка опрема је увезена из Швајцарске. Незаконито увезени лекови могу бити штетни по здравље. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 31: поносити се / бавити се (са) нечим

Ciklopea пре 6 година Коментар

Предлог с(а) се не користи уз именицу у инструменталу у случајевима кад инструментал означава средство, предмет радње или оруђе: Поносим се њеним успехом. Он се годинама бавио тим случајем. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 30: малопре / мало пре

Ciklopea пре 6 година Коментар

Оба облика ове фразе су правилна и имају идентично значење. Разлика је искључиво у контексту, односно у томе да ли се ради о временском прилогу (у том случају ће се писати спојено, малопре) или о предлогу са генитивом (кад се пише одвојено, мало пре). Малопре сам срео Татјану. Малопре смо разговарали о Моцарту. Мало пре […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 29: последњи и задњи

Ciklopea пре 6 година Коментар

Придеви последњи и задњи су синоними уз ту разлику што се задњи користи када говоримо о простору (задња соба, задње шапе), док се последњи чешће односи на елементе који су у низу (последње слово азбуке, последња књига на полици). У осталим случајевима, дакле кад реч није о позицији у простору, употреба оба придева је правилна. […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 28: обзиром / С обзиром на

Ciklopea пре 6 година Коментар

Израз обзиром на/да је неправилан. Правилно је рећи с обзиром на то, или с обзиром на, праћено именицом или заменицом у акузативу: С обзиром на ситуацију, представа је отказана. С обзиром на то да се није појавио, састанак је обављен без њега. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 27: гледати телевизију / гледати телевизор

Ciklopea пре 6 година Коментар

У свакодневном говору се повремено може чути фраза гледам телевизор. Телевизор је апарат помоћу ког се гледа телевизијски садржај, односно телевизија, тако да је овај израз неправилан – гледа се телевизија, а не телевизор, па ће правилно бити гледам телевизију. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 26: добро дошли или добродошли

Ciklopea пре 6 година Коментар

У зависности од контекста, оба облика су правилна. Добродошли се као придев у значењу користан, неопходан, пожељан пише састављено: Све сугестије и критике су добродошле. Добро дошли се пише растављено као поздрав, израз добродошлице: Добро дошли у Нови Сад! Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 25: Чак штавише

Ciklopea пре 6 година Коментар

Иако је фраза чак штавише јако честа у свакодневном говору, ради се о плеоназму, односно о употреби сувишних речи. Речи чак и штавише имају исто значење, тако да не смеју да се нађу једна поред друге. Правилно је рећи: Чак мислим да је филм добар. или Штавише, мислим да је филм добар. Неправилно је рећи: […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 24: Веб сајт / вебсајт / веб-сајт

Ciklopea пре 6 година Коментар

Правилан облик је веб-сајт. Као и код осталих полусложеница, по падежима се мења само други део: веб-сајт, веб-сајта, веб-сајту, веб-сајт-веб-сајте, веб-сајтом, веб-сајту. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 23: С/са

Ciklopea пре 6 година Коментар

Обе варијанте предлога с/са су исправне. Због звучности и економичности дужи облик са се користи испред речи које почињу сугласницима с, з, ж, ш, као и испред речи које почињу групом сугласника (са мном). Краћи облик с се користи у свим осталим случајевима и увек се пише без апострофа. Све језичке грешке на једном месту: […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 22: Полусестра или полу-сестра

Ciklopea пре 6 година Коментар

Правилно је полусестра. Сложенице са префиксом полу се пишу спојено: полуострво, полубог, полукруг, полумесец, полубрат. Са цртицом и великим словом пишу се једино полусложенице настале комбинацијом префикса полу и именица које се пишу великим словом: полу-Шпанац, полу-Рускиња. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 21: Акамоли / а камоли / а камо ли

Ciklopea пре 6 година Коментар

Правилан облик фразе је а камоли. Везник камоли је настао спајањем речце ли и прилога камо и најчешће се користи уз везник а да би се исказала природна последица изреченог: Нисам никад ни срео тог човека, а камоли разговарао са њим. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 20: Искоришћен / Искориштен

Ciklopea пре 6 година Коментар

Оба облика су правилна, али се облик искориштен сматра застарелим и препоручује се употреба облика искоришћен. Примери: Новац је искоришћен у хуманитарне сврхе. Додатни простор је правилно искоришћен. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр.19: У вези са тим / У вези тога

Ciklopea пре 6 година Коментар

У говорној комуникацији се често јавља погрешна фраза са генитивом, па можемо чути исказе попут У вези тог проблема или У вези јучерашњег догађаја. Именица веза подразумева повезаност предмета и појмова, тако да је правилно употребити инструментал, па ће бити: У вези са тим проблемом. У вези са јучерашњим догађајем. Све језичке грешке на једном […]

Настави читање

Језичка грешка бр.18: стићићу / стићи ћу

Ciklopea пре 6 година Коментар

Глаголи који се у инфинитиву завршавају на –ћи (стићи, доћи, рећи, ући и други) се у будућем облику (Футур I) пишу одвојено од облика помоћног глагола хтети, па ће бити: -стићи ћу -доћи ћу -рећи ћу -ући ћу Са друге стране, глаголи који се у инфинитиву завршавају на –ти (радити, читати, ходати, дисати и други) […]

Настави читање

Језичка грешка бр.17: Одкако или откако

Ciklopea пре 6 година Коментар

Правилан облик је откако. Ова реч се састоји од две речи – од и како, чијим је спајањем дошло до једначења сугласника по звучности, па је звучно Д испред безвучног К прешло у свој безвучни пар, глас Т. Иста промена се десила и у речима откад, отприлике и другим.

Настави читање

Језичка грешка бр.16: Захваљивати (се)

Ciklopea пре 6 година Коментар

Постоји мала, али значајна разлика између употребе речи захваљујем и захваљујем се. Када некоме изражавамо захвалност због нечега, користимо облик без повратне заменице се: Захваљујем на топлом пријему. Када желимо да учтиво одбијемо неки предлог, онда користимо облик са се: Захваљујем се на позиву, али нећу моћи да се одазовем. Све језичке грешке на једном […]

Настави читање

Језичка грешка бр.15: Пре подне или преподне

Ciklopea пре 7 година Коментар

Када мислимо на временску одредбу, увек ћемо писати одвојено: Треба да се нађемо у 10 сати пре подне. Сваког уторка пре подне слушам радио. Међутим, када мислимо на доба дана, увек ћемо писати спојено: Цело преподне сам провео у библиотеци. Суботње поподне се најбоље проводи у парку. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа […]

Настави читање

Језичка грешка бр.14: Какаа или какаоа?

Ciklopea пре 7 година Коментар

Генитив једнине именице какао је дублет, тако да је правилно рећи и колач од какаа и колач од какаоа. Ипак, облик какаа је распрострањенији и више је у духу српског језика. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 13: Где идеш или Куда идеш

Ciklopea пре 7 година Коментар

Иако ће се у говорном језику готово увек чути фраза „Где идеш?“, „Где си кренуо?“, правилно је рећи једино „Куда идеш?“, „Куда си кренуо?“. Где се односи на фиксну или тренутну локацију („Где се налазиш?“ ,“Где је главна пошта?“), док се куда односи на локацију ка којој се крећемо („Куда идеш?“ ,“Куда журиш?“). Све језичке […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 12: углавном / у главном

Ciklopea пре 7 година Коментар

У зависности од контекста, правилно је написати и углавном и у главном. Када се користи као прилог, пише се спојено: На море идем углавном у јуну. Углавном, нисмо дошли до закључка. Када се користи као придев, пише се одвојено: Зграда владе је у главном граду. У главном делу дебате фокус је био на фискалној политици. […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 11: Извинути се / извинити се

Ciklopea пре 7 година Коментар

До једне од најчешћих грешака у српском говорном језику долази мешањем облика за прошло време глагола извинити и глагола извинути. Извинити, са значењем опростити, затражити опроштај ће у прошлом времену гласити: Извинио сам јој се за све непријатности. Извинила ми се због своје несмотрености. Извинути са значењем винути се, покренути се нагоре ће у прошлом […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 10: Итекако / и те како

Ciklopea пре 7 година Коментар

Једна од честих грешака у писаном српском језику на интернету јесте спојено писање фразе и те како. Ова фраза се увек пише одвојено, дакле и те како, као и облици и те какав, и те колики и тако даље: И те како је битно да завршиш факултет. И те како се види да су заљубљени. […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 9: Доћи аутобусом / доћи са аутобусом

Ciklopea пре 7 година Коментар

Предлог с/са испред именице у инструменталу увек означава друштво, тако да је правилно рећи: Дошао сам са другом. Био сам на мору са пријатељима. Стинг је одржао концерт са филхармонијским оркестром. Међутим, предлог с/са се не ставља када именица у инструменталу означава средство: Потписао сам се хемијском оловком. Дошла је аутобусом. Хлеб се сече ножем. […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 8: Употреба предлога због и ради

Ciklopea пре 7 година Коментар

Једна од најчешћих грешака у српском језику тиче се правилне употребе предлога због и ради. Иако имају различита и прецизно одређена значења, ови предлози се често погрешно употребљавају као синоними. Предлог због означава узрок: Нисам разумео песму због лошег превода. (Лош превод је узрок.) Предлог ради означава циљ односно намеру: Дошао сам у Лондон ради […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 7: По мени / по мом мишљењу / према мом мишљењу

Ciklopea пре 7 година Коментар

Иако је распрострањено уверење да је конструкција по мени нетачна зато што означава физички контакт, односно да је конструкција по мом мишљењу нетачна зато што је по предлог који означава место па је тако једини исправни облик према мом мишљењу, све три фразе су исправне. Употреба стилских фигура, у овом случају метонимије (по мени) и […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 6: лошији или гори?

Ciklopea пре 7 година Коментар

Како се ради о примеру суплетивног поређења придева лош, односно компарацији која се гради тако што се за компаратив узимају измењени облици основа других речи, обе варијанте су исправне. Гори је тако истовремено компаратив придева лош и зао, док је лошији компаратив само придева лош. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 5: e-mail или имејл

Ciklopea пре 7 година Коментар

Са обзиром на то да је облик имејл већ одавно ушао у стандардну употребу и да се налази и у Правопису из 2010. нема разлога користити енглески облик e-mail, мада је прихватљив у текстовима писаним латиницом. Прихватљиви су и облици е-пошта, електронска пошта и имејл-адреса. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 4: Нажалост или на жалост

Ciklopea пре 7 година Коментар

У зависности од контекста, оба облика су исправна. Уколико иза фразе следи генитив, писаћемо одвојено: На жалост бројних обожавалаца, концерт је отказан. Спојено ћемо писати када фразу користимо као прилог: Нажалост, нисам положио испит. Све језичке грешке на једном месту: 101 најчешћа грешка у српском језику

Настави читање

Језичка грешка бр. 3: Јер, јел или је л’?

Ciklopea пре 7 година Коментар

Једна од најчешћих грешака у писаној комуникацији на интернету тиче се мешања, односно погрешне употребе узрочног везника јер и упитне фразе је л’. Јер је везник који повезује узрочну зависну реченицу са главном: Нисам отишао на испит јер нисам учио. Упитна фраза је л’ се састоји од скраћеног облика глагола бити (јесам) и упитне речце […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 2: Евро или еуро?

Ciklopea пре 7 година Коментар

Назив званичне валуте Европске уније се у српском језику јавља у ова два облика, и иако оба имају своје разлоге, правилан је само један. Оригинални назив валуте заиста јесте euro (еуро), међутим у стандардном српском језику се све изведенице из грчке речи Ευρώπη пишу и изговарају по витацизму, са в, па тако кажемо Европа, Европљанин, […]

Настави читање

101 најчешћа грешка у српском језику

Ciklopea пре 7 година Коментар

Припремили смо за вас  нешто ново: од данас па наредних 100 недеља (тачније 100 понедељака), објављиваћемо најчешће језичке и стилске грешке у српском језику. Питали смо наше лекторе да ли је уопште могуће набројати толико грешака и сви су били једногласни: без икаквог проблема! Кренимо онда на посао!

Настави читање