Више од 60 година касније, технологија машинског превођења је неупоредиво софистициранија и свако је у могућности да је користи свакодневно, преводиоци су и даље веома потребни, али и даље је присутно уверење из атомског доба да ће рачунари потпуно заменити преводиоце, па чак и потпуно укинути потребу за учењем страних језика – кроз неколико година. Али колико је то вероватно?

Машине могу да замене неке преводиоце

Има преводилаца који свој посао шватају као процес мењања речи из једног језика у други не брину се превише о контексту, значењу, стилу и другим елементима комуникације (док је сама суштина превођења у преношењу значења између језика) и рачунари могу заменити овакве преводиоце.

Једноставно речено, машине могу да замене људе који преводе као машине.

Рачунари су логични, људи нису

И Гоогле и Фацебоок су недавно објавили свој прелазак са статистичког модела машинског превођења на нови модел заснован на неуронским мрежама. Статистички модел је заснован на проналажењу одговарајућих елемената у двојезичким текстовима, али се ти материјали у највећој мери састоје од формалних докумената који су написани у стандардизованој језичкој форми која нема превише везе са свакодневним говором.

Крајње поједностављено, нови модел се заснива на примени вештачке интелигенције и креирању преводних база на основу неформалног садржаја као што су објаве на друштвеним мрежама како би се стилске фигуре, идиоми, регионализми, сленг и остали елементи говорног језика прецизно преводили.

Иако се дефинитивно ради о великом кораку у развоју машинског превођења чије ћемо домете тек видети, једна ствар је сигурна – машине су логичне и језик обрађују логично, док су људи често нерационални, емотивни и несавршени и језик обрађују у складу са тим особинама.

Сви ови људски квалитети и ограничења чине битан део и вербалне и невербалне комуникације. Модел машинског превођења који би могао да замени преводиоце би зато морао да буде у стању да делује и на логичним и на нелогичним нивоима истовремено. Не можемо знати шта се може догодити у будућим миленијумима, али у овом тренутку такав модел не делује превише изводљиво.

Машинско превођење је пријатељ преводилаца

Некад давно, преводиоци су писали на глиненим плочицама. Онда су стигли папируси и пера, оловке, свеске, писаће машине, рачунари и едитори текста, ЦАТ алати и коначно машинско превођење и развој технологије је увек олакшавао превођење, али никад није елиминисао потребу за квалитетним преводиоцима.

Машинско превођење је технологија која је присутна и која ће то остати још веома дуго. Све већа тражња за машинским превођењем значи и све већу тражњу за коректуром машинског превода. Иако нам машинско превођење помаже да преведемо веће количине текста за мање времена, тако преведени материјал ће увек захтевати људски додир – коректуру професионалног преводиоца.

Можда ћемо једног дана сви летети космосом у личним свемирским бродовима са вавилонским рибицама у ушима и моћи ћемо да комуницирамо са свим земљанима и ванземаљцима телепатски, и тада нам преводиоци и професори страних језика више заиста неће бити потребни.

Међутим, тај да је и даље веома, веома далеко.

The post Машинско превођење, вештачка интелигенција и људски додир appeared first on Ciklopea.

Упутства се пишу у складу са утврђеним смерницама које помажу пласирању фармацеутских информација на прецизан и разумљив начин. Исти високи стандарди се примењују и приликом превођења и локализације упутстава о леку и других медицинских и фармацеутских материјала – њих треба да преводе специјализовани медицински преводиоци у складу са смерницама локалних регулаторних агенција, језичким стандардима и културом циљног тржишта и преведене верзије морају задржати исти стил и исту намену професионалног материјала намењеног непрофесионалцима.

Исте принципе који важе у припремању, превођењу и локализацији треба уважити и приликом ажурирања упутстава о леку. Ажурирања упутстава о леку су честа и до њих може доћи због промена у локалним прописима, напретка у истраживању која укључују одређени фармацеутски производ или из било ког другог разлога, али у сваком случају текст превода упутства о леку треба пажљиво проверити приликом сваког ажурирања.

Управљање и развој преводним ресурсима је изузетно корисно у превођењу оваквих садржаја зато што су сви медицински документи структуирани и њихова форма прати одређене шеме и терминоглогију. Уз смањене количине потребног времена, енергије и новца, развој преводних ресурса обезбеђује конзистентност преведеног садржаја, а то у овом случају значи и поштовање регулаторних захтева и очување стилских особина одређеног фармацеутског документа.

Преводни ресурси укључују раније преведене елементе – преводне меморије (ТМ), глосаре и терминолошке базе (ТБ).

Након иницијалног креирања, преводним ресурсима је увек могуће приступити и користити их. Одржавање преводних ресурса укључује редовно чишћење и ажурирање преводних меморија, глосара и терминолошких база чиме се штеде новац и време, добија се још један важан ниво контроле квалитета, обезбеђују се конзистентност и усклађеност искористивих језичких елемената са најновијим захтевима и дефиницијама.

Уз бројне очигледне предности, професионално управљање преводним ресурсима чува интегритет упутстава о леку и сличних медицинских и фармацеутских докумената. Њихова сврха прецизног, разумљивог и стилски прикладног дељења информација о леку у корист крајњих корисника на различитим тржиштима је обезбеђена, док су време и новац потребни за локализацију смањени, а крајњи резултат је једноставнији и лакши процес у свим фазама.

The post Упутства о леку: Ажурирање и управљање преводним ресурсима appeared first on Ciklopea.

Међутим, уколико је садржај оригинално написан за локализацију, (односно глобализован), процес локализације може бити поједностављен тако да захтева значајно мање енергије, времена и ресурса. Овај чланак доноси неке техничке и језичке савете којим вам могу помоћи у креирању садржаја који је лако локализовати.

Упознајте своју публику на циљном тржишту

Потрудите се да тачно знате ко вам је публика. Колико имају година, какав им је друштвени статус, да ли су нови или стари клијенти, која су њихова очекивања и креирајте садржај у складу са тим информацијама. Ово ће помоћи локализаторима да стекну ширу и детаљнију слику о крајњој сврси материјала и самим тим ће и процес локализације бити олакшан.

Будите концизни

Креирајте ваш садржај са концизношћу и прецизношћу као крајњим вредностима. Граница између концизности и нуђења премало информација је заиста танка, али се не прелази под условом да тачно знате шта желите да кажете. Поново причитајте ваш материјал и поставите себи питање да ли сте рекли оно што сте желели и да ли има сувишних речи. Онда га прочитајте још једном. И још једном, све док не будете били сигурни да је однос између тачне и потпуне информације и броја речи оптималан.

Оваквим приступом ћете добити мање речи за превод док ће локализатори боље разумети материјал, што ће смањити трошкове и време локализације.

Будите јасни

Јасноћа у овом случају значи креирање садржаја у неутралној и стандардизованој форми изворног језика. У случају да ваш производ или услуга нису намењени некој одређеној групи, сленг, регионализме или изразе који означавају припадање одређеној култури, као и све остале нестандрадне термине треба избегавати.

Разлог за ово је једноставан – избећи ћете могућност погрешног превода, локализатори ће разумети текст на исправан начин и квалитет вашег производа или услуге ће бити наглашен и квалитетом самог језика.

Будите конзистентни

Креирање глосара и терминолошких бази (ТБ) представља одличан начин да одржите конзистентност специфичне пословне терминологије, остварите тачне и контекстуалне преводе посебних термина и уштедите на времену и новцу.

Међутим, пре креирања терминолошких база, креирајте глосар специфичних термина и конзистентно их користите током креирања садржаја. Формати датума, времена и валуте, као и мерне јединице такође треба користити конзистентно. Прецизна и конзистентна употреба термина у изворном материјалу ће помоћи преводиоцима и локализаторима да остваре брже и квалитетније резултате.

Рециклирајте садржај кад год је то могуће – тако ћете добити технички и језички усклађени материјал, док ће количина нових речи за превод бити смањена.

Припремите нетекстуалне елементе за локализацију

Дизајнирајте визуелни део вашег садржаја тако да буде спреман за локализацију. Текстови на различитим језицима и писмима се могу разликовати у дужини, тако да је дизајнирање визуелних елемената са могућношћу ширења простора још један паметан потез који ће спречити додатне трошкове.

Сви нетекстуални елементи који садрже текст, попут разних графика или инфографика треба да буду сачувани у оригиналним, едитабилним форматима. ЦАТ алати могу лако да обраде овакву врсту садржаја, а преводиоци ће тако моћи лакше да обаве свој део посла. Ово може бити нарочито корисно пиликом локализације ДТП датотека, пошто у овом случају неће бити неопходне друге услуге сем језичких.

The post Писање садржаја за локализацију: корисни савети appeared first on Ciklopea.

Иако тачни бројеви могу бити различити (80 није увек 80 нити је 20 увек 20), ово једноставно и ефикасно правило названу по италијанском економисти Вилфреду Парету има бројне примене у различитим дисциплинама и индустријама, али у свим случајевима описује однос између инпута и аутпута. Овог пута се фокусирамо на примену овог правила у језичкој индустрији.

Принцип 80/20 за локализацију

Често истичемо то да је превођење централни процес локализације, али да је сама локализација шири и комплекснији процес. И то јесте тако – прецизан превод је у самом центру локализационог процеса и локализациони тим је незамислив без преводилаца.

Тако да можемо рећи да је превођење 80% локализације док се 20% односи на стилску, културну и техничку адаптацију која одваја локализацију од превођења.

Принцип 80/20 за глобализацију

Локализовани производи имају исте особине и намене, углавном и изглед и начин употребе. Ако применимо Паретов принцип лако је видети да је 80% глобалних потреба, навика, понашања и очекивања универзално, док 20% зависи од културе и окружења локалног тржишта.

Тако да можемо рећи да се 20% сваког производа или услуге потпуно локализује док 80% остаје исто.

Принцип 80/20 за пословни садржај

Важност садржаја се никад не може довољно нагласити. Ипак, питање намене садржаја је још важније. Да ли вам се допадају веб-сајтови на којима нема ничега сем реклама и информација о продаји? Не допадају се ни нама.

80% свог пословног садржаја треба да буде о нашим корисницима и клијентима, њиховим очекивањима и потребама и корисним информацијама о нашим производима и услугама, а све у циљу остваривања и одржавања доброг односа са публиком, док не више од 20% треба да буде о продаји и строго пословним активностима.

The post Принцип 80/20 у језичкој индустрији appeared first on Ciklopea.