Blog

Језичка грешка бр. 44: Писање страна света у српском језику

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 44: Писање страна света у српском језику

Уколико не стоје на почетку реченице и не односе се на политичке или културне поделе, стране света се у српском језику пишу малим почетним словом: – Сунце излази на истоку и залази на западу. – На северу је хладно, на југу је топло. Када се користе у значењу нација, политичких или културних подела, стране света […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 43: Марковићка или Марковићева?

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 43: Марковићка или Марковићева?

Оба начина ословљавања особа женског пола презименом су правилна, али имају различита значења. Наставак –ка се додаје када се ради о удатом презимену, тако да је Марковићка супруга Марковића. Наставак –ва користимо када се ради о девојачком презимену, па је Марковићева ћерка Марковића.

Настави читање

Језичка грешка бр. 42: Писање и деклинирање деценија у српском језику

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 42: Писање и деклинирање деценија у српском језику

Деценије се у српском језику могу писати словима и комбинацијом слова и бројева са цртицом: – Музика је осамдесетих година била квалитетнија од музике деведесетих. – Орсон Велс је каријеру започео 1930-их / 30-их година.

Настави читање

Језичка грешка бр. 41: Строжи или строжији?

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 41: Строжи или строжији?

У колоквијалној употреби се често срећу неправилни облици као што су строжији или најстрожији. Компарација придева строг гласи: строг – строжи – најстрожи, тако да је правилно само строжи, односно строжа, најстрожи, најстрожа итд.

Настави читање

Језичка грешка бр. 40: Писање датума у српском језику

Ciklopea пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 40: Писање датума у српском језику

Датуми се у српском језику пишу у редоследу дан, месец, година и могу се писати на следеће начине: – арапским цифрама, с тачком, будући да се ради о редним бројевима: 3. 11. 2014. – дан и година се пишу арапским цифрама с тачком, месец римском цифром без тачке: 3. XI 2014. – дан и година […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 39: Језички или језични?

Ciklopea пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 39: Језички или језични?

Правилно је користити и језички и језични, али значење није исто. Када се говори о језику као феномену, о писању и говору, правилно је користи језички. Друштвено-језички смер, двојезички речник итд. Када се ради о језику као органу, придев ће бити језични.  

Настави читање

Језичка грешка бр. 38: Др. или др?

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 38: Др. или др?

Скраћенице које су настале контракцијом, односно спајањем првог и последњег слова речи се пишу без тачке. Дакле, правилно је писати без тачке др, будући да је скраћеница настала од првог и последњег слова речи доктор, односно мр, од речи магистар. Др писано са тачком је скраћеница речи други.

Настави читање

Језичка грешка бр. 37: Пијац или пијаца?

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 37: Пијац или пијаца?

Често се јавља недоумица о употреби именице пијац или пијаца. Оба облика су исправна. Пијац је именица мушког рода и мења се по првој деклинацији: пијац-пијаца-пијацу-пијац-пијацом-пијацу, у множини пијаци-пијаца-пијацима-пијаце-пијаци-пијацима-пијацима. Пијаца је именица женског рода и мења се по трећој деклинацији: пијаца-пијаце-пијаци-пијацу-пијацо-пијацом-пијаци, у множини пијаце-пијаца-пијацама-пијаце-пијаце-пијацама-пијацама.

Настави читање

Језичка грешка бр. 36: На телефону или крај телефона?

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 36: На телефону или крај телефона?

Обе фразе су исправне, али имају различита значења. Крај / поред телефона значи поред телефонског апарата: Кључеви су крај телефона. На телефону значи на телефонској вези: Добар дан, Петар на телефону.

Настави читање

Језичка грешка бр. 35: Истанбул или Истамбул?

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 35: Истанбул или Истамбул?

Име овог града потиче из грчке фразе „εις την Πόλιν“ (буквалан превод „ка граду, у граду“), која се у грчком језику изговара као истимболин, док је транскрипција са грчког писма истинполин, што је највероватнији разлог постојања два облика савременог назива града у српском језику. Оба облика се срећу у књижевности, односно исправно је и Истанбул […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 1: Употреба глагола требати

Ciklopea пре 6 година Коментар

Када се користи као помоћни глагол тј. када се налази у комбинацији са другим глаголом са значењима потребно је, обавезно је, нужно је и сл, требати је безличан глагол, односно не мења се по лицима: –Треба да идем на посао. -Не треба то да радиш. –Требало је да одем код лекара. Када се користи као […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 33: Госпођица, госпођа, господин – скраћенице

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 33: Госпођица, госпођа, господин – скраћенице

Правилни скраћени облици речи госпођа и госпођица су гђа и гђица и пишу се без тачке: Гђа Савић је објавила збирку песама. Гђица Ковачевић је изванредна глумица. Правилни скраћени облици речи господин и господа су г. односно гг, и увек се пишу са тачком. Г. Симић је био мој професор. Гг. Петровић и Ђорђевић су […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 32: увезен или увежен

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 32: увезен или увежен

Од глагола увести, као и од осталих глагола чији се инфинитив завршава на –сти, настаје глаголски придев трпни увезен, док је облик увежен неправилан: Техничка опрема је увезена из Швајцарске. Незаконито увезени лекови могу бити штетни по здравље.

Настави читање

Језичка грешка бр. 31: поносити се / бавити се (са) нечим

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 31: поносити се / бавити се (са) нечим

Предлог с(а) се не користи уз именицу у инструменталу у случајевима кад инструментал означава средство, предмет радње или оруђе: Поносим се њеним успехом. Он се годинама бавио тим случајем.

Настави читање

Језичка грешка бр. 30: малопре / мало пре

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 30: малопре / мало пре

Оба облика ове фразе су правилна и имају идентично значење. Разлика је искључиво у контексту, односно у томе да ли се ради о временском прилогу (у том случају ће се писати спојено, малопре) или о предлогу са генитивом (кад се пише одвојено, мало пре). Малопре сам срео Татјану. Малопре смо разговарали о Моцарту. Мало пре […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 29: последњи и задњи

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 29: последњи и задњи

Придеви последњи и задњи су синоними, уз то што се задњи користи када говоримо о простору (задња соба, задње шапе), док се последњи чешће односи на елементе који су у низу (последње слово азбуке, последња књига на полици). У осталим случајевима, дакле кад реч није о позицији у простору, употреба оба придева је правилна.

Настави читање

Језичка грешка бр. 28: обзиром / С обзиром на

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 28: обзиром/ С обзиром на

Израз обзиром на/да је неправилан. Правилно је рећи с обзиром на то, или с обзиром на, праћено именицом или заменицом у акузативу: С обзиром на ситуацију, представа је отказана. С обзиром на то да се није појавио, састанак је обављен без њега.

Настави читање

Језичка грешка бр. 27: гледати телевизију / гледати телевизор

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 27: гледати телевизију / гледати телевизор

У свакодневном говору се повремено може чути фраза гледам телевизор. Телевизор је апарат помоћу ког се гледа телевизијски садржај, односно телевизија, тако да је овај израз неправилан – гледа се телевизија, а не телевизор, па ће правилно бити гледам телевизију.

Настави читање

Језичка грешка бр. 26: добро дошли или добродошли

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 26: добро дошли или добродошли

У зависности од контекста, оба облика су правилна. Добродошли се као придев у значењу користан, неопходан, пожељан пише састављено: Све сугестије и критике су добродошле. Добро дошли се пише растављено као поздрав, израз добродошлице: Добро дошли у Нови Сад!

Настави читање

Језичка грешка бр. 25: Чак штавише

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр25 Чак штавише

Иако је фраза чак штавише јако честа у свакодневном говору, ради се о плеоназму, односно о употреби сувишних речи. Речи чак и штавише имају исто значење, тако да не смеју да се нађу једна поред друге. Правилно је рећи: Чак мислим да је филм добар. или Штавише, мислим да је филм добар. Неправилно је рећи: […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 23: С/са

Miloš Matović пре 6 година Коментар

Обе варијанте предлога с/са су исправне. Због звучности и економичности дужи облик са се користи испред речи које почињу сугласницима с, з, ж, ш, као и испред речи које почињу групом сугласника (са мном). Краћи облик с се користи у свим осталим случајевима и увек се пише без апострофа.  

Настави читање

Језичка грешка бр. 22: Полусестра или полу-сестра

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 22: Полусестра или полу-сестра

Правилно је полусестра. Сложенице са префиксом полу се пишу спојено: полуострво, полубог, полукруг, полумесец, полубрат. Са цртицом и великим словом пишу се једино полусложенице настале комбинацијом префикса полу и именица које се пишу великим словом: полу-Шпанац, полу-Рускиња.

Настави читање

Језичка грешка бр. 21: Акамоли / а камоли / а камо ли

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 21: Акамоли / а камоли / а камо ли

Правилан облик фразе је а камоли. Везник камоли је настао спајањем речце ли и прилога камо и најчешће се користи уз везник а да би се исказала природна последица изреченог: -Нисам никад ни срео тог човека, а камоли разговарао са њим.

Настави читање

Језичка грешка бр. 20: Искоришћен / Искориштен

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 20: Искоришћен / Искориштен

Оба облика су правилна, али се облик искориштен сматра застарелим и препоручује се употреба облика искоришћен. Примери: -Новац је искоришћен у хуманитарне сврхе. -Додатни простор је правилно искоришћен.

Настави читање

Језичка грешка бр.19: У вези са тим / У вези тога

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр.19: У вези са тим / У вези тога

У говорној комуникацији се често јавља погрешна фраза са генитивом, па можемо чути исказе попут У вези тог проблема или У вези јучерашњег догађаја. Именица веза подразумева повезаност предмета и појмова, тако да је правилно употребити инструментал, па ће бити: У вези са тим проблемом; У вези са јучерашњим догађајем; и тако даље.  

Настави читање

Језичка грешка бр.18: Стићићу / Стићи ћу

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр.18: Стићићу / Стићи ћу

Глаголи који се у инфинитиву завршавају на –ћи (стићи, доћи, рећи, ући и други) се у будућем облику (Футур I) пишу одвојено од облика помоћног глагола хтети, па ће бити: -стићи ћу -доћи ћу -рећи ћу -ући ћу Са друге стране, глаголи који се у инфинитиву завршавају на –ти (радити, читати, ходати, дисати и други) […]

Настави читање

Језичка грешка бр.17: Одкако или откако

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр.17: Одкако или откако

Правилан облик је откако. Ова реч се састоји од две речи – од и како, чијим је спајањем дошло до једначења сугласника по звучности, па је звучно Д испред безвучног К прешло у свој безвучни пар, глас Т. Иста промена се десила и у речима откад, отприлике и другим.

Настави читање