Blog

Језичка грешка бр. 1: Употреба глагола требати

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 1: Употреба глагола требати

Језичка грешка бр. 1: Употреба глагола требати Када се користи као помоћни глагол тј. када се налази у комбинацији са другим глаголом у значењима потребно је, обавезно је, нужно је и сл, требати је безличан глагол, односно не мења се по лицима: –Треба да идем на посао. -Не треба то да радиш. –Требало је да […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 33: Госпођица, госпођа, господин – скраћенице

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 33: Госпођица, госпођа, господин – скраћенице

Правилни скраћени облици речи госпођа и госпођица су гђа и гђица и пишу се без тачке: Гђа Савић је објавила збирку песама. Гђица Ковачевић је изванредна глумица. Правилни скраћени облици речи господин и господа су г. односно гг, и увек се пишу са тачком. Г. Симић је био мој професор. Гг. Петровић и Ђорђевић су […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 32: увезен или увежен

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 32: увезен или увежен

Од глагола увести, као и од осталих глагола чији се инфинитив завршава на –сти, настаје глаголски придев трпни увезен, док је облик увежен неправилан: Техничка опрема је увезена из Швајцарске. Незаконито увезени лекови могу бити штетни по здравље.

Настави читање

Језичка грешка бр. 31: поносити се / бавити се (са) нечим

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 31: поносити се / бавити се (са) нечим

Предлог с(а) се не користи уз именицу у инструменталу у случајевима кад инструментал означава средство, предмет радње или оруђе: Поносим се њеним успехом. Он се годинама бавио тим случајем.

Настави читање

Језичка грешка бр. 30: малопре / мало пре

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 30: малопре / мало пре

Оба облика ове фразе су правилна и имају идентично значење. Разлика је искључиво у контексту, односно у томе да ли се ради о временском прилогу (у том случају ће се писати спојено, малопре) или о предлогу са генитивом (кад се пише одвојено, мало пре). Малопре сам срео Татјану. Малопре смо разговарали о Моцарту. Мало пре […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 29: последњи и задњи

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 29: последњи и задњи

Придеви последњи и задњи су синоними, уз то што се задњи користи када говоримо о простору (задња соба, задње шапе), док се последњи чешће односи на елементе који су у низу (последње слово азбуке, последња књига на полици). У осталим случајевима, дакле кад реч није о позицији у простору, употреба оба придева је правилна.

Настави читање

Језичка грешка бр. 28: обзиром / С обзиром на

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 28: обзиром/ С обзиром на

Израз обзиром на/да је неправилан. Правилно је рећи с обзиром на то, или с обзиром на, праћено именицом или заменицом у акузативу: С обзиром на ситуацију, представа је отказана. С обзиром на то да се није појавио, састанак је обављен без њега.

Настави читање

Језичка грешка бр. 27: гледати телевизију / гледати телевизор

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 27: гледати телевизију / гледати телевизор

У свакодневном говору се повремено може чути фраза гледам телевизор. Телевизор је апарат помоћу ког се гледа телевизијски садржај, односно телевизија, тако да је овај израз неправилан – гледа се телевизија, а не телевизор, па ће правилно бити гледам телевизију.

Настави читање

Језичка грешка бр. 26: добро дошли или добродошли

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 26: добро дошли или добродошли

У зависности од контекста, оба облика су правилна. Добродошли се као придев у значењу користан, неопходан, пожељан пише састављено: Све сугестије и критике су добродошле. Добро дошли се пише растављено као поздрав, израз добродошлице: Добро дошли у Нови Сад!

Настави читање

Језичка грешка бр. 25: Чак штавише

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр25 Чак штавише

Иако је фраза чак штавише јако честа у свакодневном говору, ради се о плеоназму, односно о употреби сувишних речи. Речи чак и штавише имају исто значење, тако да не смеју да се нађу једна поред друге. Правилно је рећи: Чак мислим да је филм добар. или Штавише, мислим да је филм добар. Неправилно је рећи: […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 23: С/са

Miloš Matović пре 4 године Коментар

Обе варијанте предлога с/са су исправне. Због звучности и економичности дужи облик са се користи испред речи које почињу сугласницима с, з, ж, ш, као и испред речи које почињу групом сугласника (са мном). Краћи облик с се користи у свим осталим случајевима и увек се пише без апострофа.  

Настави читање

Језичка грешка бр. 22: Полусестра или полу-сестра

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 22: Полусестра или полу-сестра

Правилно је полусестра. Сложенице са префиксом полу се пишу спојено: полуострво, полубог, полукруг, полумесец, полубрат. Са цртицом и великим словом пишу се једино полусложенице настале комбинацијом префикса полу и именица које се пишу великим словом: полу-Шпанац, полу-Рускиња.

Настави читање

Језичка грешка бр. 21: Акамоли / а камоли / а камо ли

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 21: Акамоли / а камоли / а камо ли

Правилан облик фразе је а камоли. Везник камоли је настао спајањем речце ли и прилога камо и најчешће се користи уз везник а да би се исказала природна последица изреченог: -Нисам никад ни срео тог човека, а камоли разговарао са њим.

Настави читање

Језичка грешка бр. 20: Искоришћен / Искориштен

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 20: Искоришћен / Искориштен

Оба облика су правилна, али се облик искориштен сматра застарелим и препоручује се употреба облика искоришћен. Примери: -Новац је искоришћен у хуманитарне сврхе. -Додатни простор је правилно искоришћен.

Настави читање

Језичка грешка бр.19: У вези са тим / У вези тога

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр.19: У вези са тим / У вези тога

У говорној комуникацији се често јавља погрешна фраза са генитивом, па можемо чути исказе попут У вези тог проблема или У вези јучерашњег догађаја. Именица веза подразумева повезаност предмета и појмова, тако да је правилно употребити инструментал, па ће бити: У вези са тим проблемом; У вези са јучерашњим догађајем; и тако даље.  

Настави читање

Језичка грешка бр.18: Стићићу / Стићи ћу

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр.18: Стићићу / Стићи ћу

Глаголи који се у инфинитиву завршавају на –ћи (стићи, доћи, рећи, ући и други) се у будућем облику (Футур I) пишу одвојено од облика помоћног глагола хтети, па ће бити: -стићи ћу -доћи ћу -рећи ћу -ући ћу Са друге стране, глаголи који се у инфинитиву завршавају на –ти (радити, читати, ходати, дисати и други) […]

Настави читање

Језичка грешка бр.17: Одкако или откако

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр.17: Одкако или откако

Правилан облик је откако. Ова реч се састоји од две речи – од и како, чијим је спајањем дошло до једначења сугласника по звучности, па је звучно Д испред безвучног К прешло у свој безвучни пар, глас Т. Иста промена се десила и у речима откад, отприлике и другим.

Настави читање

Језичка грешка бр.16: Захваљивати (се)

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр.16: Захваљивати (се)

Постоји мала, али значајна разлика између употребе речи захваљујем и захваљујем се. Када некоме изражавамо захвалност због нечега, користимо облик без повратне заменице се: Захваљујем на топлом пријему. Када желимо да учтиво одбијемо неки предлог, онда користимо облик са се: Захваљујем се на позиву, али нећу моћи да се одазовем.

Настави читање

Језичка грешка бр.15: Пре подне или преподне

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр.15: Пре подне или преподне

Када мислимо на временску одредбу, увек ћемо писати одвојено: Треба да се нађемо у 10 сати пре подне. Сваког уторка пре подне слушам радио. Међутим, када мислимо на доба дана, увек ћемо писати спојено: Цело преподне сам провео у библиотеци. Суботње поподне се најбоље проводи у парку.

Настави читање

Језичка грешка бр. 13: Где идеш или Куда идеш

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 27: гледати телевизију / гледати телевизор

Иако ће се у говорном језику готово увек чути фраза „Где идеш?“, „Где си кренуо?“, правилно је рећи једино „Куда идеш?“, „Куда си кренуо?“. Где се односи на фиксну или тренутну локацију („Где се налазиш?“ ,“Где је главна пошта?“), док се куда односи на локацију ка којој се крећемо („Куда идеш?“ ,“Куда журиш?“).

Настави читање

Језичка грешка бр. 12: углавном / у главном

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 12: углавном / у главном

У зависности од контекста, правилно је написати и углавном и у главном. Када се користи као прилог, пише се спојено: На море идем углавном у јуну. Углавном, нисмо дошли до закључка. Када се користи као придев, пише се одвојено: Зграда владе је у главном граду. У главном делу дебате фокус је био на фискалној политици.

Настави читање

Језичка грешка бр. 11: Извинути се / извинити се

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 11: Извинути се / извинити се

До једне од најчешћих грешака у српском говорном језику долази мешањем облика за прошло време глагола извинити и глагола извинути. Извинити, са значењем опростити, затражити опроштај ће у прошлом времену гласити: Извинио сам јој се за све непријатности. Извинила ми се због своје несмотрености. Извинути са значењем винути се, покренути се на горе ће у […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 10: Итекако / и те како

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 10: Итекако / и те како

Једна од честих грешака у писаном српском језику на Интернету јесте спојено писање фразе и те како. Ова фраза се увек пише одвојено, дакле и те како, као и облици и те какав, и те колики и тако даље: И те како је битно да завршиш факултет. И те како се види да су заљубљени.

Настави читање

Језичка грешка бр. 9: Доћи аутобусом / доћи са аутобусом

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 9: Доћи аутобусом / доћи са аутобусом

Предлог с или са испред именице у инструменталу увек означава друштво, тако да је правилно рећи: Дошао сам са другом. Био сам на мору са пријатељима. Стинг је одржао концерт са филхармонијским оркестром. Међутим, предлог се не ставља када именица у инструменталу означава средство: Потписао сам се хемијском оловком. Дошла је аутобусом. Хлеб се сече […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 8: Употреба предлога због и ради

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 27: гледати телевизију / гледати телевизор

Једна од најчешћих грешака у српском језику тиче се правилне употребе предлога због и ради. Иако имају различита и прецизно одређена значења, ови предлози се често погрешно употребљавају као синоними. Предлог због означава узрок: Нисам разумео песму због лошег превода. (Лош превод је узрок.) Предлог ради означава циљ односно намеру: Дошао сам у Лондон ради […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 7: По мени / по мом мишљењу / према мом мишљењу

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 7: По мени / по мом мишљењу / према мом мишљењу

Иако је распрострањено уверење да је конструкција по мени нетачна зато што означава физички контакт, односно да је конструкција по мом мишљењу нетачна зато што је по предлог који означава место па је тако једини исправни облик према мом мишљењу, све три фразе су исправне. Употреба стилских фигура, у овом случају метонимије (по мени) и […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 6: лошији или гори?

Miloš Matović пре 5 година Коментар
Језичка грешка бр. 6: лошији или гори?

Како се ради о примеру суплетивног поређења придева лош, односно компарацији која се гради тако што се за компаратив узимају измењени облици основа других речи, обе варијанте су исправне. Гори је тако истовремено компаратив придева лош и зао, док је лошији компаратив само придева лош.

Настави читање

Језичка грешка бр. 5: Е-маил или имејл

Miloš Matović пре 5 година Коментар
Језичка грешка бр. 5: Е-маил или имејл

Са обзиром на то да је облик имејл већ одавно ушао у стандардну употребу и да се налази и у Правопису из 2010. нема разлога користити енглески облик е-маил, мада је прихватљив у текстовима писаним латиницом. Прихватљиви су и облици е-пошта, електронска пошта и имејл-адреса.

Настави читање

Језичка грешка бр. 4: Нажалост или на жалост

Miloš Matović пре 5 година Коментар
Језичка грешка бр. 4: Нажалост или на жалост?

У зависности од контекста, оба облика су исправна. Уколико иза фразе следи генитив, писаћемо одвојено: На жалост бројних обожавалаца, концерт је отказан. Спојено ћемо писати када фразу користимо као прилог: Нажалост, нисам положио испит.

Настави читање

Језичка грешка бр. 3: Јер, јел или је л’?

Miloš Matović пре 5 година Коментар
Језичка грешка бр. 3: Јер, јел или је л’?

Једна од најчешћих грешака у писаној комуникацији на Интернету тиче се мешања, односно погрешне употребе узрочног везника јер и упитне фразе је л’. Јер је везник који повезује узрочну зависну реченицу са главном: -Нисам отишао на испит јер нисам учио. Упитна фраза је л’ се састоји од скраћеног облика глагола бити (јесам) и упитне речце […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 2: Евро или еуро?

Miloš Matović пре 5 година Коментар
Језичка грешка бр. 2: Евро или еуро?

Назив европске валуте се у српском језику јавља у ова два облика, и иако оба имају своје разлоге, правилан је само један. Оригинални назив валуте заиста јесте еуро, међутим у стандардном српском језику се све изведенице грчког корена Ευρώπη пишу и изговарају по витацизму, са в, па тако кажемо Европа, Европљанин, евроинтеграције, европски и тд, […]

Настави читање

101 најчешћа грешка у српском језику

Ciklopea пре 5 година Коментар

Припремили смо за вас, наше драге читаоце, нешто ново: од данас па наредних 100 недеља (тачније 100 понедељака), објављиваћемо најчешће језичке и стилске грешке у српском језику. Питали смо наше лекторе да ли је уопште могуће набројати толико грешака и сви су били једногласни: без икаквог проблема! Па, кренимо онда на посао! Језичка грешка бр. […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 40: Писање датума у српском језику

Ciklopea пре 7 година Коментар
Језичка грешка бр. 40: Писање датума у српском језику

Датуми се у српском језику пишу у редоследу дан, месец, година и могу се писати на следеће начине: – арапским цифрама, с тачком, будући да се ради о редним бројевима: 3. 11. 2014. – дан и година се пишу арапским цифрама с тачком, месец римском цифром без тачке: 3. XI 2014. – дан и година […]

Настави читање