Blog

Оба облика овог придева су исправна и прихватљива, али се препоручује краћи облик, дечји. Милан је дечји лекар. Стрип су издале „Дечје Новине“.

Језичка грешка бр. 1: Употреба глагола требати Када се користи као помоћни глагол тј. када се налази у комбинацији са другим глаголом у значењима потребно је, обавезно је, нужно је и сл, требати је безличан глагол, односно не мења се по лицима: –Треба да идем на посао. -Не треба то да радиш. –Требало је да […]

Правилни скраћени облици речи госпођа и госпођица су гђа и гђица и пишу се без тачке: Гђа Савић је објавила збирку песама. Гђица Ковачевић је изванредна глумица. Правилни скраћени облици речи господин и господа су г. односно гг, и увек се пишу са тачком. Г. Симић је био мој професор. Гг. Петровић и Ђорђевић су […]

Од глагола увести, као и од осталих глагола чији се инфинитив завршава на –сти, настаје глаголски придев трпни увезен, док је облик увежен неправилан: Техничка опрема је увезена из Швајцарске. Незаконито увезени лекови могу бити штетни по здравље.

Предлог с(а) се не користи уз именицу у инструменталу у случајевима кад инструментал означава средство, предмет радње или оруђе: Поносим се њеним успехом. Он се годинама бавио тим случајем.

Оба облика ове фразе су правилна и имају идентично значење. Разлика је искључиво у контексту, односно у томе да ли се ради о временском прилогу (у том случају ће се писати спојено, малопре) или о предлогу са генитивом (кад се пише одвојено, мало пре). Малопре сам срео Татјану. Малопре смо разговарали о Моцарту. Мало пре […]

Придеви последњи и задњи су синоними, уз то што се задњи користи када говоримо о простору (задња соба, задње шапе), док се последњи чешће односи на елементе који су у низу (последње слово азбуке, последња књига на полици). У осталим случајевима, дакле кад реч није о позицији у простору, употреба оба придева је правилна.

Израз обзиром на/да је неправилан. Правилно је рећи с обзиром на то, или с обзиром на, праћено именицом или заменицом у акузативу: С обзиром на ситуацију, представа је отказана. С обзиром на то да се није појавио, састанак је обављен без њега.

У свакодневном говору се повремено може чути фраза гледам телевизор. Телевизор је апарат помоћу ког се гледа телевизијски садржај, односно телевизија, тако да је овај израз неправилан – гледа се телевизија, а не телевизор, па ће правилно бити гледам телевизију.

У зависности од контекста, оба облика су правилна. Добродошли се као придев у значењу користан, неопходан, пожељан пише састављено: Све сугестије и критике су добродошле. Добро дошли се пише растављено као поздрав, израз добродошлице: Добро дошли у Нови Сад!

Иако је фраза чак штавише јако честа у свакодневном говору, ради се о плеоназму, односно о употреби сувишних речи. Речи чак и штавише имају исто значење, тако да не смеју да се нађу једна поред друге. Правилно је рећи: Чак мислим да је филм добар. или Штавише, мислим да је филм добар. Неправилно је рећи: […]

Правилан облик је веб-сајт. Као и код осталих полусложеница, по падежима се мења само други део: веб-сајт, веб-сајта, веб-сајту, веб-сајт-веб-сајте, веб-сајтом, веб-сајту.

Обе варијанте предлога с/са су исправне. Због звучности и економичности дужи облик са се користи испред речи које почињу сугласницима с, з, ж, ш, као и испред речи које почињу групом сугласника (са мном). Краћи облик с се користи у свим осталим случајевима и увек се пише без апострофа.  

Правилно је полусестра. Сложенице са префиксом полу се пишу спојено: полуострво, полубог, полукруг, полумесец, полубрат. Са цртицом и великим словом пишу се једино полусложенице настале комбинацијом префикса полу и именица које се пишу великим словом: полу-Шпанац, полу-Рускиња.

Правилан облик фразе је а камоли. Везник камоли је настао спајањем речце ли и прилога камо и најчешће се користи уз везник а да би се исказала природна последица изреченог: -Нисам никад ни срео тог човека, а камоли разговарао са њим.

Оба облика су правилна, али се облик искориштен сматра застарелим и препоручује се употреба облика искоришћен. Примери: -Новац је искоришћен у хуманитарне сврхе. -Додатни простор је правилно искоришћен.

У говорној комуникацији се често јавља погрешна фраза са генитивом, па можемо чути исказе попут У вези тог проблема или У вези јучерашњег догађаја. Именица веза подразумева повезаност предмета и појмова, тако да је правилно употребити инструментал, па ће бити: У вези са тим проблемом; У вези са јучерашњим догађајем; и тако даље.  

Глаголи који се у инфинитиву завршавају на –ћи (стићи, доћи, рећи, ући и други) се у будућем облику (Футур I) пишу одвојено од облика помоћног глагола хтети, па ће бити: -стићи ћу -доћи ћу -рећи ћу -ући ћу Са друге стране, глаголи који се у инфинитиву завршавају на –ти (радити, читати, ходати, дисати и други) […]

Правилан облик је откако. Ова реч се састоји од две речи – од и како, чијим је спајањем дошло до једначења сугласника по звучности, па је звучно Д испред безвучног К прешло у свој безвучни пар, глас Т. Иста промена се десила и у речима откад, отприлике и другим.

Постоји мала, али значајна разлика између употребе речи захваљујем и захваљујем се. Када некоме изражавамо захвалност због нечега, користимо облик без повратне заменице се: Захваљујем на топлом пријему. Када желимо да учтиво одбијемо неки предлог, онда користимо облик са се: Захваљујем се на позиву, али нећу моћи да се одазовем.

Када мислимо на временску одредбу, увек ћемо писати одвојено: Треба да се нађемо у 10 сати пре подне. Сваког уторка пре подне слушам радио. Међутим, када мислимо на доба дана, увек ћемо писати спојено: Цело преподне сам провео у библиотеци. Суботње поподне се најбоље проводи у парку.

Генитив једнине именице какао је дублет, тако да је правилно рећи и колач од какаа и колач од какаоа. Ипак, облик какаа је распрострањенији и више је у духу српског језика.

Иако ће се у говорном језику готово увек чути фраза „Где идеш?“, „Где си кренуо?“, правилно је рећи једино „Куда идеш?“, „Куда си кренуо?“. Где се односи на фиксну или тренутну локацију („Где се налазиш?“ ,“Где је главна пошта?“), док се куда односи на локацију ка којој се крећемо („Куда идеш?“ ,“Куда журиш?“).

У зависности од контекста, правилно је написати и углавном и у главном. Када се користи као прилог, пише се спојено: На море идем углавном у јуну. Углавном, нисмо дошли до закључка. Када се користи као придев, пише се одвојено: Зграда владе је у главном граду. У главном делу дебате фокус је био на фискалној политици.

До једне од најчешћих грешака у српском говорном језику долази мешањем облика за прошло време глагола извинити и глагола извинути. Извинити, са значењем опростити, затражити опроштај ће у прошлом времену гласити: Извинио сам јој се за све непријатности. Извинила ми се због своје несмотрености. Извинути са значењем винути се, покренути се на горе ће у […]

Једна од честих грешака у писаном српском језику на Интернету јесте спојено писање фразе и те како. Ова фраза се увек пише одвојено, дакле и те како, као и облици и те какав, и те колики и тако даље: И те како је битно да завршиш факултет. И те како се види да су заљубљени.

Предлог с или са испред именице у инструменталу увек означава друштво, тако да је правилно рећи: Дошао сам са другом. Био сам на мору са пријатељима. Стинг је одржао концерт са филхармонијским оркестром. Међутим, предлог се не ставља када именица у инструменталу означава средство: Потписао сам се хемијском оловком. Дошла је аутобусом. Хлеб се сече […]

Једна од најчешћих грешака у српском језику тиче се правилне употребе предлога због и ради. Иако имају различита и прецизно одређена значења, ови предлози се често погрешно употребљавају као синоними. Предлог због означава узрок: Нисам разумео песму због лошег превода. (Лош превод је узрок.) Предлог ради означава циљ односно намеру: Дошао сам у Лондон ради […]

Иако је распрострањено уверење да је конструкција по мени нетачна зато што означава физички контакт, односно да је конструкција по мом мишљењу нетачна зато што је по предлог који означава место па је тако једини исправни облик према мом мишљењу, све три фразе су исправне. Употреба стилских фигура, у овом случају метонимије (по мени) и […]

Како се ради о примеру суплетивног поређења придева лош, односно компарацији која се гради тако што се за компаратив узимају измењени облици основа других речи, обе варијанте су исправне. Гори је тако истовремено компаратив придева лош и зао, док је лошији компаратив само придева лош.

Са обзиром на то да је облик имејл већ одавно ушао у стандардну употребу и да се налази и у Правопису из 2010. нема разлога користити енглески облик е-маил, мада је прихватљив у текстовима писаним латиницом. Прихватљиви су и облици е-пошта, електронска пошта и имејл-адреса.

У зависности од контекста, оба облика су исправна. Уколико иза фразе следи генитив, писаћемо одвојено: На жалост бројних обожавалаца, концерт је отказан. Спојено ћемо писати када фразу користимо као прилог: Нажалост, нисам положио испит.

Једна од најчешћих грешака у писаној комуникацији на Интернету тиче се мешања, односно погрешне употребе узрочног везника јер и упитне фразе је л’. Јер је везник који повезује узрочну зависну реченицу са главном: -Нисам отишао на испит јер нисам учио. Упитна фраза је л’ се састоји од скраћеног облика глагола бити (јесам) и упитне речце […]

Назив европске валуте се у српском језику јавља у ова два облика, и иако оба имају своје разлоге, правилан је само један. Оригинални назив валуте заиста јесте еуро, међутим у стандардном српском језику се све изведенице грчког корена Ευρώπη пишу и изговарају по витацизму, са в, па тако кажемо Европа, Европљанин, евроинтеграције, европски и тд, […]

Припремили смо за вас, наше драге читаоце, нешто ново: од данас па наредних 100 недеља (тачније 100 понедељака), објављиваћемо најчешће језичке и стилске грешке у српском језику. Питали смо наше лекторе да ли је уопште могуће набројати толико грешака и сви су били једногласни: без икаквог проблема! Па, кренимо онда на посао! Језичка грешка бр. […]

Датуми се у српском језику пишу у редоследу дан, месец, година и могу се писати на следеће начине: – арапским цифрама, с тачком, будући да се ради о редним бројевима: 3. 11. 2014. – дан и година се пишу арапским цифрама с тачком, месец римском цифром без тачке: 3. XI 2014. – дан и година […]