Како су дани у недељи добили називе

Miloš Matović пре 4 године Коментар

Ове речи скривају узбудљиву причу о свом пореклу, која се протеже све до Античке Грчке и Рима и садржи наносе религије, астрологије, математике и астрономије.

Како су дани у недељи добили називе
Хермес / Меркур

Када почнемо да учимо било који страни језик, имена дана у недељи су међу првим стварима које научимо. Заиста, они припадају најосновнијој групи речи потребних за скоро сваку радњу или договор. Без обзира на то колико су уобичајене, ове речи скривају узбудљиву причу о свом пореклу, која се протеже све до Античке Грчке и Рима и садржи наносе религије, астрологије, математике и астрономије.

Када је 45. године п. н. е. прихваћен јулијански календар, Римљани су почели да користе недељу подељену на седам дана, а сваки дан су назвали по једном од својих богова по угледу на Античке Грке. Грчко-римски богови су сматрани персонификацијама седам класичних планета, тако да су дани у недељи на латинском језику и у Античкој Грчкој названи на исти начин и по истим божанствима / планетама:

Диес Лунае / Ἡμέρα Σελήνης (Месечев дан, понедељак), Диес Мартис / Ἡμέρα Ἄρεως (Марсов / Аресов дан, уторак), Диес Мерцурии / Ἡμέρα Ἑρμοῦ (Меркуров / Хермесов дан, среда), Диес Иовис / Ἡμέρα Διός (Јупитеров / Зевсов дан, четвртак), Диес Венерис / Ἡμέρα Ἀφροδίτης ( Венерин / Афродитин дан, петак), Диес Сатурни / Ἡμέρα Κρόνου (Сатурнов / Кроносов дан, субота) и Диес Солис / Ἡμέρα Ἡλίου (и Сунчев дан, недеља).

У германским језицима, грчко-римска божанства (или планете) су поистовећена са боговима из германског пантеона и имена дана у недељи су скована по истом моделу:

Луна / Селена је Месец – Мондаy, понедељак, Марс / Арес је Тýр – Туесдаy, уторак, Меркур / Хермес је Один – Wеднесдаy, среда, Јупитер / Зевс је Тхор – Тхурсдаy, четвртак, Венера / Афродита је Фриге – Фридаy, петак, Сатурн / Хронос је директно адаптиран као Сатурдаy, субота и Сол / Хелиос је, наравно, Сунце – Сундаy, недеља.

Овај етимолошки образац је и даље лако уочљив у скоро свим германским језицима, као о у романским језицима, осим португалског.

Када је 45. године п. н. е. прихваћен јулијански календар, Римљани су почели да користе недељу подељену на седам дана, а сваки дан су назвали по једном од својих богова.

Када је хришћанство постало званична религија Римског царства, свештенство није желело да користи имена паганских богова, нарочито на истоку где се говорио грчки језик.

Недељу су назвали „господњим даном“ или Κυριακή (Доменица на латинском), а остале дане су именовали једноставним бројањем, тако да је недеља први дан, Δευτέρα (други) – понедељак, Τρίτη (трећи) – уторак, Τετάρτη (четврти) – среда, Πέμπτη (пети) – четвртак, док петак – Παρασκευή (дан припреме) и субота – Σάββατο (Шабат, дан починка) такође имају религијски значај.

Услед културних и лингвистичких утицаја Византијског царства на словенске народе, овај образац је прихваћен у многим словенским језицима. У јужнословенским језицима дани у недељи су такође названи бројањем од недеље као првог дана: недеља / неђеља (у буквалном значењу дан на који се „не дела“, тј. не ради), док су остали дани понедељак / понеђељак (први дан „по недељи“), уторак (други ), среда /сриједа (дан у средини), четвртак (четврти), петак (пети) и субота (Шабат, дан починка).

Коментари

Слични чланци

Машинско превођење, вештачка интелигенција и људски додир

пре 2 године

И даље је веома присутно уверење из атомског доба да ће рачунари потпуно заменити преводиоце, па чак и потпуно укинути потребу за учењем страних језика – кроз неколико година. Али колико је то вероватно?

Настави читање