Језичка грешка

Језичка грешка бр. 101: незамељив или незамењив

Ciklopea пре 3 године Коментар
Језичка грешка: незамељив или незамењив

Правопис допушта оба облика, и незаменљив и незамењив (у значењу јединствен, који се не може заменити). Исто важи и за именице, незаменљивост и незамењивост. Одрична речца не се у овом случају пише спојено пошто се ради о придевима и именицама.

Настави читање

Језичка грешка бр. 100: дато или дано

Ciklopea пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 100: дато или дано

Глаголски придев трпни глагола дати се може градити додавањем наставка -н или -т, дакле исправно је и дато и дано, као и у случајевима продат/продан, издат/издан, предат/предан. Ипак, у свакодневном говору се предност даје облику са наставком -т, док се у неким фразама одомаћио облик са -н. Он је јако предан отац. Време дато за […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 98: честитање празника

Ciklopea пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 98: честитање празника

Називи празника се пишу великим почетним словом – Божић, Ускрс, Бајрам, Пурим итд. Празници чији су називи вишечлани пишу се само великим почетним словом: Нова година, Први мај, Велики петак итд. Придеви изведени из назива празника се пишу малим почетним словом: новогодишњи, ускршњи, божићни итд. Срећна Нова година!

Настави читање

Језичка грешка бр. 97: левак или леворук

Ciklopea пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 97: левак или леворук

Оба израза су у употреби, уз то што други израз има нешто шире значење. Леворука (или деснорука) је особа која се боље служи левом, односно десном руком, док је левак (или дешњак) истовремено и особа која се боље служи левом или десном руком и коњ или во или друга запрежна животиња која се преже са […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 96: онлајн / online / он-лајн

Ciklopea пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 96: онлајн / онлине / он-лајн

Бити, радити или бити доступан на интернету значи бити online или онлајн. Будући да се ради о англицизму новијег датума, још увек нема фиксног правила о писању ове речи, међутим нема никаквог разлога да је не третирамо као и остале англицизме – а то значи писати онлајн на ћирилици или латиници, у зависности од текста.

Настави читање

Језичка грешка бр. 93: писање новчаних јединица

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 96: онлајн / онлине / он-лајн

Новчане јединице спадају у скраћенице које се пишу без тачке и великим словима. Пошто је реч о међународним скраћеницама, пишу се латиницом и у ћириличним текстовима: ЕУР (евро), УСД (амерички долар), ГБП (британска фунта), ЦХФ (швајцарски франак), ДКК (данска круна), ХРК (хрватска куна), РСД (српски динар), БАМ (босанска марка), АУД (аустралијски долар) итд.

Настави читање

Језичка грешка бр. 85: Европска унија или Европска Унија?

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 85: Европска унија или Европска Унија?

Правилно је Европска унија, не Европска Унија. Називи организација се пишу великим почетним словом, али се остале речи пишу малим почетним словима (Уједињене нације, Арапска лига, итд.)

Настави читање

Језичка грешка бр. 79: промена страних скраћеница по падежима

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 79: промена страних скраћеница по падежима

Стране скраћенице се могу преузети у изворном облику (НАТО, ЦАД, ДАЦ, УНИЦЕФ, УНЕСЦО) или се могу адаптирати у ћириличном или латиничном тексту (УНЕСКО, КАД, ДАК и сл.) и увек се деклинирају са цртицом: ЦАЂу, ЦАЂа и тд.    

Настави читање

Језичка грешка бр. 76: Ђмол или ђмол или д мол?

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 76: Ђмол или ђмол или д мол?

Правилно је ђ-мол или де-мол. Називи молских тоналитета пишу се малим почетним словом и са цртицом: ц-мол или це-мол, ђ-мол или де-мол, ф-мол или еф-мол. Називи дурских тоналитета се пишу великим почетним словом и са цртицом: Ц-дур или Це-дур, Ђ-дур или Де-дур.

Настави читање

Језичка грешка бр. 74: Ви или ви?

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 74: Ви или ви?

Када се обраћамо једној особи а желимо да искажемо поштовање, писаћемо великим почетним словом заменицу Ви (Вам, Ваш, Вас…) и користити мушки род множине глагола: Захваљујем на Вашем интересовању. Урадио сам онако како сте ми Ви објаснили. Заменицу ви ћемо писати малим почетним словом када се обраћамо већем броју особа, институцији, предузећу и тд: Надамо се […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 73: напамет / на памет

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр.73: напамет

Оба облика су у употреби, зависно од контекста. Прилог напамет, у значењу меморисано, без коришћења текста, наизуст се пише спојено: Научио је целу „Илијаду“ напамет. Одвојено се пише у фразама у којима је именица памет центар: Није ми пало на памет.

Настави читање

Језичка грешка бр. 72: писање полусложеница

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка-грешка-бр.72-писање-полусложеница

Полусложенице се пишу с цртицом између првог и другог дела ако ни један од саставних делова не мења свој акценат и ако се први део не деклинира: а) вишечлани називи места: Херцег-Нови (из Херцег-Новог, у Херцег-Новом), Иванић-Град; б) две именице од којих једна одређује другу, а заједно формирају један појам: баш-чаршија, ремек-дело, клима-уређај, ауто-пут, генерал-мајор, […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 71: другачије / друкчије / другојачије

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр.71 другачије друкчије другојачије

Сва три прилога имају исто значење – на други или на супротан начин. У говору и у књижевности се срећу сва три облика. Другојачије је архаичан облик чија се употреба не препоручује. Другачије и друкчије су савремени облици у равноправној употреби, уз то што се друкчије препоручује у неформалним приликама.

Настави читање

Језичка грешка бр. 67: сакупљати / скупљати

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 67: сакупљати скупљати

Оба глагола, и сакупљати и скупљати имају исто основно значење – сабрати, накупити, окупити. Глагол скупљати уз основно има и значење сузити, смањити. Дакле, употреба обе речи је правилна, сем у случају глагола скупљати у наведеном значењу.  

Настави читање

Језичка грешка бр. 66: цело време / сво време / све време

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр.66 цело време сво време све време?

Правопис предност даје фрази све време, мада израз цело време није погрешан будући да се односи на комплетан одређени временски период: – Чекала сам га цело време (трајања) утакмице. – Чекала сам га све време. Израз сво време се јавља у књижевности као и у народном говору, али није прихваћен и у стандардном језику.

Настави читање

Језичка грешка бр. 65: завистан, независтан / зависан, независан

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр.65: завистан, независтан / зависан, независан

Правилан облик придева изведеног из глагола зависити јесте зависан, односно независан, не завистан / независтан. Придев изведен из именице завист јесте завидан, односно незавидан.

Настави читање

Језичка грешка бр. 47: Потпредседник / подпредседник/ потпретседник

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр.47 Потпредседник / подпредседник/ потпретседник

Правилан облик је потпредседник. Реч потпредседник је настала спајањем речи под и речи председник. Глас д испред гласа п прелази у т, свој безвучни пар, док се глас д не мења кад се нађе испред с или ш, као што је случај у речи председник.

Настави читање

Језичка грешка бр. 63: баркод или бар-код?

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 63: баркод или бар-код?

Иако се ова страна реч у изворном енглеском пише без цртице, барцоде, она спада у групу страних речи које се у српском језику пишу са цртицом, тако да је правилно бар-код. „Бар-код је начин означавања производа низом црних и белих линија које је лако могуће препознати помоћу посебних уређаја.“

Настави читање

Језичка грешка бр. 62: клубски / клупски

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр.62 клубски / клупски

Како је овај придев изведен из именице клуб, а услед гласовне промене једначења сугласника по звучности, правилно је само клупски: – Неки музичари звуче боље на клупским наступима него на снимку.    

Настави читање

Језичка грешка бр. 61: употреба везника ни/нити испред одричних облика

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 61: употреба везника ни/нити испред одричних облика

Испред одричних облика (не, нисам, нећу итд.) уместо везника ни/нити који такође значи негацију треба користити везник и: Ја и сам не знам где све нисам тражио ту књигу.

Настави читање

Језичка грешка бр. 60: Ускрс или Васкрс?

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр.60: Ускрс или Васкрс?

Обе варијанте су прихваћене у српском језику. Васкрс је старији облик и данас се најчешће среће у употреби у црквеној терминологији, док је Ускрс народни облик који се чешће среће у савременом говорном и писаном језику.  

Настави читање

Језичка грешка бр. 64: без да

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 64: без да

Конструкција „без да“ је преузета из немачког језика, на основу конструкције охне зу, охне дасс. Иако у духу немачког језика, ова конструкција у српском језику увек звучи незграпно, па се уместо ње, у зависности од контекста, препоручују следеће: 1) Конструкција а да + негација: Донели су одлуку а да нису погледали комплетан доказни материјал. 2) […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 58: Милицин или Миличин?

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 58: Милицин или Миличин?

Правилно је Миличин, односно ч прелази у ц као и уосталим именицама које се завршавају на -ца: Владичин, Ивичин,Душичин, Драгичин, Новичин, Јеличин, Маричин, Љубичин, Јовичин, Добричин, царичин, другаричин, домаћичин, Славичин, Даничин, Зоричин…

Настави читање

Језичка грешка бр. 56: бомбона или бонбона?

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 56: бомбона или бонбона?

Ова реч француског порекла (оригинално бонбон) ће се у српском језику писати бомбона услед гласовне промене познате као Једначење сугласника по месту творбе (дентални назал Н прелази у билабијални назал М када се нађе испред билабијалних оклузива Б и П). – Чоколадне бомбоне су мој омиљени слаткиш.

Настави читање

Језичка грешка бр. 55: писање страних властитих именица на -е

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 55: писање страних властитих именица на -е

Имена из страних језика која се завршавају на -е у оригиналу у српском језику задржавају овај вокал у свим падежима: – Хесе, Хесеа, Хесеу… – Рилке, Рилкеа, Рилкеу… – Кроче, Крочеа, Крочеу… – Бизе, Бизеа, Бизеу…

Настави читање

Језичка грешка бр. 54: предлози са различитим падежима

Miloš Matović пре 4 године Коментар

Конструкције као што су: превоз на и са посла, воз за и из Новог Сада и слични нису ни стилски ни правописно исправни, будући да се падеж слаже само са другим, али не и са првим предлогом. Препоручује се употреба конструкција: – превоз на посао и са посла; – воз за Нови Сад и из […]

Настави читање