Упутства о леку: Ажурирање и управљање преводним ресурсима

Упутства о леку (енгл. Патиент информатион леафлетс, скраћено ПИЛ) су скраћене верзије сажетака карактеристика лека (енгл.Суммариес оф Продуцт Чарацтеристицс или СПЦ) намењене корисницима и садрже све неопходне информације о намени и примени лека и пропратним ефектима. За разлику од сажетака карактеристика лека, упутства пишу медицински радници за крајње кориснике и зато су неопходни за безбедну и исправну употребу фармацеутских производа.

Упутства се пишу у складу са утврђеним смерницама које помажу пласирању фармацеутских информација на прецизан и разумљив начин. Исти високи стандарди се примењују и приликом превођења и локализације упутстава о леку и других медицинских и фармацеутских материјала – њих треба да преводе специјализовани медицински преводиоци у складу са смерницама локалних регулаторних агенција, језичким стандардима и културом циљног тржишта и преведене верзије морају задржати исти стил и исту намену професионалног материјала намењеног непрофесионалцима.

Исте принципе који важе у припремању, превођењу и локализацији треба уважити и приликом ажурирања упутстава о леку. Ажурирања упутстава о леку су честа и до њих може доћи због промена у локалним прописима, напретка у истраживању која укључују одређени фармацеутски производ или из било ког другог разлога, али у сваком случају текст превода упутства о леку треба пажљиво проверити приликом сваког ажурирања.

Управљање и развој преводним ресурсима је изузетно корисно у превођењу оваквих садржаја зато што су сви медицински документи структуирани и њихова форма прати одређене шеме и терминоглогију. Уз смањене количине потребног времена, енергије и новца, развој преводних ресурса обезбеђује конзистентност преведеног садржаја, а то у овом случају значи и поштовање регулаторних захтева и очување стилских особина одређеног фармацеутског документа.

Преводни ресурси укључују раније преведене елементе – преводне меморије (ТМ), глосаре и терминолошке базе (ТБ).

Након иницијалног креирања, преводним ресурсима је увек могуће приступити и користити их. Одржавање преводних ресурса укључује редовно чишћење и ажурирање преводних меморија, глосара и терминолошких база чиме се штеде новац и време, добија се још један важан ниво контроле квалитета, обезбеђују се конзистентност и усклађеност искористивих језичких елемената са најновијим захтевима и дефиницијама.

Уз бројне очигледне предности, професионално управљање преводним ресурсима чува интегритет упутстава о леку и сличних медицинских и фармацеутских докумената. Њихова сврха прецизног, разумљивог и стилски прикладног дељења информација о леку у корист крајњих корисника на различитим тржиштима је обезбеђена, док су време и новац потребни за локализацију смањени, а крајњи резултат је једноставнији и лакши процес у свим фазама.