Машинско превођење, вештачка интелигенција и људски додир

7. јануара 1954. године одржана је не прва, али свакако најпознатија демонстрација машинског превођења (енгл. мачине транслатион – МТ) на свету. На овом догађају који је данас познат као Џорџтаун-ИБМ експеримент приказана је моћ машинског превођења – рачунар ИБМ 701 је успешно превео више од 60 реченица са руског (на латиници) на енглески језик. О експерименту су писали сви медији, што је на крају довело до широко распрострањеног уверења да ће рачунари потпуно заменити преводиоце за само неколико година.

Више од 60 година касније, технологија машинског превођења је неупоредиво софистициранија и свако је у могућности да је користи свакодневно, преводиоци су и даље веома потребни, али и даље је присутно уверење из атомског доба да ће рачунари потпуно заменити преводиоце, па чак и потпуно укинути потребу за учењем страних језика – кроз неколико година. Али колико је то вероватно?

Машине могу да замене неке преводиоце

Има преводилаца који свој посао шватају као процес мењања речи из једног језика у други не брину се превише о контексту, значењу, стилу и другим елементима комуникације (док је сама суштина превођења у преношењу значења између језика) и рачунари могу заменити овакве преводиоце.

Једноставно речено, машине могу да замене људе који преводе као машине.

Рачунари су логични, људи нису

И Гоогле и Фацебоок су недавно објавили свој прелазак са статистичког модела машинског превођења на нови модел заснован на неуронским мрежама. Статистички модел је заснован на проналажењу одговарајућих елемената у двојезичким текстовима, али се ти материјали у највећој мери састоје од формалних докумената који су написани у стандардизованој језичкој форми која нема превише везе са свакодневним говором.

Крајње поједностављено, нови модел се заснива на примени вештачке интелигенције и креирању преводних база на основу неформалног садржаја као што су објаве на друштвеним мрежама како би се стилске фигуре, идиоми, регионализми, сленг и остали елементи говорног језика прецизно преводили.

Иако се дефинитивно ради о великом кораку у развоју машинског превођења чије ћемо домете тек видети, једна ствар је сигурна – машине су логичне и језик обрађују логично, док су људи често нерационални, емотивни и несавршени и језик обрађују у складу са тим особинама.

Сви ови људски квалитети и ограничења чине битан део и вербалне и невербалне комуникације. Модел машинског превођења који би могао да замени преводиоце би зато морао да буде у стању да делује и на логичним и на нелогичним нивоима истовремено. Не можемо знати шта се може догодити у будућим миленијумима, али у овом тренутку такав модел не делује превише изводљиво.

Машинско превођење је пријатељ преводилаца

Некад давно, преводиоци су писали на глиненим плочицама. Онда су стигли папируси и пера, оловке, свеске, писаће машине, рачунари и едитори текста, ЦАТ алати и коначно машинско превођење и развој технологије је увек олакшавао превођење, али никад није елиминисао потребу за квалитетним преводиоцима.

Машинско превођење је технологија која је присутна и која ће то остати још веома дуго. Све већа тражња за машинским превођењем значи и све већу тражњу за коректуром машинског превода. Иако нам машинско превођење помаже да преведемо веће количине текста за мање времена, тако преведени материјал ће увек захтевати људски додир – коректуру професионалног преводиоца.

Можда ћемо једног дана сви летети космосом у личним свемирским бродовима са вавилонским рибицама у ушима и моћи ћемо да комуницирамо са свим земљанима и ванземаљцима телепатски, и тада нам преводиоци и професори страних језика више заиста неће бити потребни.

Међутим, тај да је и даље веома, веома далеко.