Обе варијанте предлога с/са су исправне. Због звучности и економичности дужи облик са се користи испред речи које почињу сугласницима с, з, ж, ш, као и испред речи које почињу групом сугласника (са мном).
Краћи облик с се користи у свим осталим случајевима и увек се пише без апострофа.
Правопис допушта оба облика, и незаменљив и незамењив (у значењу јединствен, који се не може заменити). Исто важи и за именице, незаменљивост и незамењивост. Одрична речца не се у овом случају пише спојено пошто се ради о придевима и именицама.
Глаголски придев трпни глагола дати се може градити додавањем наставка -н или -т, дакле исправно је и дато и дано, као и у случајевима продат/продан, издат/издан, предат/предан. Ипак, у свакодневном говору се предност даје облику са наставком -т, док се у неким фразама одомаћио облик са -н. Он је јако предан отац. Време дато за […]
Ова сложеница немачког порекла се пише маскенбал. Не долази до промене н у м испред б зато што се ови гласови налазе на граници сложенице, маскен – бал.
Miloš Matović