Miloš Matović

Језичка грешка бр. 58: Милицин или Миличин?

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 58: Милицин или Миличин?

Правилно је Миличин, односно ч прелази у ц као и уосталим именицама које се завршавају на -ца: Владичин, Ивичин,Душичин, Драгичин, Новичин, Јеличин, Маричин, Љубичин, Јовичин, Добричин, царичин, другаричин, домаћичин, Славичин, Даничин, Зоричин…

Настави читање

Језичка грешка бр. 56: бомбона или бонбона?

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 56: бомбона или бонбона?

Ова реч француског порекла (оригинално бонбон) ће се у српском језику писати бомбона услед гласовне промене познате као Једначење сугласника по месту творбе (дентални назал Н прелази у билабијални назал М када се нађе испред билабијалних оклузива Б и П). – Чоколадне бомбоне су мој омиљени слаткиш.

Настави читање

Све што треба да знате пре локализације веб-сајта

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Све што треба да знате пре локализације веб-сајта

Оптимизација веб-сајта за глобално тржиште подразумева локализацију сајта на један или више страних језика. У овом чланку доносимо ствари које је неопходно знати пре локализације веб-сајта.

Настави читање

Језичка грешка бр. 55: писање страних властитих именица на -е

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 55: писање страних властитих именица на -е

Имена из страних језика која се завршавају на -е у оригиналу у српском језику задржавају овај вокал у свим падежима: – Хесе, Хесеа, Хесеу… – Рилке, Рилкеа, Рилкеу… – Кроче, Крочеа, Крочеу… – Бизе, Бизеа, Бизеу…

Настави читање

Језичка грешка бр. 54: предлози са различитим падежима

Miloš Matović пре 6 година Коментар

Конструкције као што су: превоз на и са посла, воз за и из Новог Сада и слични нису ни стилски ни правописно исправни, будући да се падеж слаже само са другим, али не и са првим предлогом. Препоручује се употреба конструкција: – превоз на посао и са посла; – воз за Нови Сад и из […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 50: Петоструко или петодупло?

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 50: Петоструко или петодупло?

Правилно је петоструко, са значењем „пет пута веће“, исто као „троструко“, „четвороструко“, „десетоструко“ итд. Непостојећи израз петодупло би заправо могао да значи једино „пет пута дупло“.

Настави читање

Језичка грешка бр. 49: Знакови или знаци?

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 49: Знакови или знаци?

Оба облика су исправна. Поједине именице мушког рода у номинативу множине имају двојне, односно дублетне облике. Исто важи и за облике: витези/витезови, голуби/голубови, прстени/прстенови, ћилими/ћилимови, пауци/паукови итд.  

Настави читање

Језичка грешка бр. 46: Испред компаније / У име компаније

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 46: Испред компаније / У име компаније

Једна од релативно честих грешака тиче се формулације иступања у име одређене институције, колектива или компаније. Испред компаније, школе и других објеката означава локацију, а обраћамо се у име одређеног колектива: – Захваљујем у име својих колега.

Настави читање

Језичка грешка бр. 44: Писање страна света у српском језику

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 44: Писање страна света у српском језику

Уколико не стоје на почетку реченице и не односе се на политичке или културне поделе, стране света се у српском језику пишу малим почетним словом: – Сунце излази на истоку и залази на западу. – На северу је хладно, на југу је топло. Када се користе у значењу нација, политичких или културних подела, стране света […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 43: Марковићка или Марковићева?

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 43: Марковићка или Марковићева?

Оба начина ословљавања особа женског пола презименом су правилна, али имају различита значења. Наставак –ка се додаје када се ради о удатом презимену, тако да је Марковићка супруга Марковића. Наставак –ва користимо када се ради о девојачком презимену, па је Марковићева ћерка Марковића.

Настави читање

Језичка грешка бр. 42: Писање и деклинирање деценија у српском језику

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 42: Писање и деклинирање деценија у српском језику

Деценије се у српском језику могу писати словима и комбинацијом слова и бројева са цртицом: – Музика је осамдесетих година била квалитетнија од музике деведесетих. – Орсон Велс је каријеру започео 1930-их / 30-их година.

Настави читање

Језичка грешка бр. 41: Строжи или строжији?

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 41: Строжи или строжији?

У колоквијалној употреби се често срећу неправилни облици као што су строжији или најстрожији. Компарација придева строг гласи: строг – строжи – најстрожи, тако да је правилно само строжи, односно строжа, најстрожи, најстрожа итд.

Настави читање

Језичка грешка бр. 38: Др. или др?

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 38: Др. или др?

Скраћенице које су настале контракцијом, односно спајањем првог и последњег слова речи се пишу без тачке. Дакле, правилно је писати без тачке др, будући да је скраћеница настала од првог и последњег слова речи доктор, односно мр, од речи магистар. Др писано са тачком је скраћеница речи други.

Настави читање

Језичка грешка бр. 37: Пијац или пијаца?

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 37: Пијац или пијаца?

Често се јавља недоумица о употреби именице пијац или пијаца. Оба облика су исправна. Пијац је именица мушког рода и мења се по првој деклинацији: пијац-пијаца-пијацу-пијац-пијацом-пијацу, у множини пијаци-пијаца-пијацима-пијаце-пијаци-пијацима-пијацима. Пијаца је именица женског рода и мења се по трећој деклинацији: пијаца-пијаце-пијаци-пијацу-пијацо-пијацом-пијаци, у множини пијаце-пијаца-пијацама-пијаце-пијаце-пијацама-пијацама.

Настави читање

Језичка грешка бр. 36: На телефону или крај телефона?

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 36: На телефону или крај телефона?

Обе фразе су исправне, али имају различита значења. Крај / поред телефона значи поред телефонског апарата: Кључеви су крај телефона. На телефону значи на телефонској вези: Добар дан, Петар на телефону.

Настави читање

Језичка грешка бр. 35: Истанбул или Истамбул?

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 35: Истанбул или Истамбул?

Име овог града потиче из грчке фразе „εις την Πόλιν“ (буквалан превод „ка граду, у граду“), која се у грчком језику изговара као истимболин, док је транскрипција са грчког писма истинполин, што је највероватнији разлог постојања два облика савременог назива града у српском језику. Оба облика се срећу у књижевности, односно исправно је и Истанбул […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 33: Госпођица, госпођа, господин – скраћенице

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 33: Госпођица, госпођа, господин – скраћенице

Правилни скраћени облици речи госпођа и госпођица су гђа и гђица и пишу се без тачке: Гђа Савић је објавила збирку песама. Гђица Ковачевић је изванредна глумица. Правилни скраћени облици речи господин и господа су г. односно гг, и увек се пишу са тачком. Г. Симић је био мој професор. Гг. Петровић и Ђорђевић су […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 32: увезен или увежен

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 32: увезен или увежен

Од глагола увести, као и од осталих глагола чији се инфинитив завршава на –сти, настаје глаголски придев трпни увезен, док је облик увежен неправилан: Техничка опрема је увезена из Швајцарске. Незаконито увезени лекови могу бити штетни по здравље.

Настави читање

Језичка грешка бр. 31: поносити се / бавити се (са) нечим

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 31: поносити се / бавити се (са) нечим

Предлог с(а) се не користи уз именицу у инструменталу у случајевима кад инструментал означава средство, предмет радње или оруђе: Поносим се њеним успехом. Он се годинама бавио тим случајем.

Настави читање

Језичка грешка бр. 30: малопре / мало пре

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 30: малопре / мало пре

Оба облика ове фразе су правилна и имају идентично значење. Разлика је искључиво у контексту, односно у томе да ли се ради о временском прилогу (у том случају ће се писати спојено, малопре) или о предлогу са генитивом (кад се пише одвојено, мало пре). Малопре сам срео Татјану. Малопре смо разговарали о Моцарту. Мало пре […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 29: последњи и задњи

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 29: последњи и задњи

Придеви последњи и задњи су синоними, уз то што се задњи користи када говоримо о простору (задња соба, задње шапе), док се последњи чешће односи на елементе који су у низу (последње слово азбуке, последња књига на полици). У осталим случајевима, дакле кад реч није о позицији у простору, употреба оба придева је правилна.

Настави читање

Језичка грешка бр. 28: обзиром / С обзиром на

Miloš Matović пре 6 година Коментар
Језичка грешка бр. 28: обзиром/ С обзиром на

Израз обзиром на/да је неправилан. Правилно је рећи с обзиром на то, или с обзиром на, праћено именицом или заменицом у акузативу: С обзиром на ситуацију, представа је отказана. С обзиром на то да се није појавио, састанак је обављен без њега.

Настави читање