Miloš Matović

Језичка грешка бр. 72: писање полусложеница

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка-грешка-бр.72-писање-полусложеница

Полусложенице се пишу с цртицом између првог и другог дела ако ни један од саставних делова не мења свој акценат и ако се први део не деклинира: а) вишечлани називи места: Херцег-Нови (из Херцег-Новог, у Херцег-Новом), Иванић-Град; б) две именице од којих једна одређује другу, а заједно формирају један појам: баш-чаршија, ремек-дело, клима-уређај, ауто-пут, генерал-мајор, […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 71: другачије / друкчије / другојачије

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр.71 другачије друкчије другојачије

Сва три прилога имају исто значење – на други или на супротан начин. У говору и у књижевности се срећу сва три облика. Другојачије је архаичан облик чија се употреба не препоручује. Другачије и друкчије су савремени облици у равноправној употреби, уз то што се друкчије препоручује у неформалним приликама.

Настави читање

Језичка грешка бр. 67: сакупљати / скупљати

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 67: сакупљати скупљати

Оба глагола, и сакупљати и скупљати имају исто основно значење – сабрати, накупити, окупити. Глагол скупљати уз основно има и значење сузити, смањити. Дакле, употреба обе речи је правилна, сем у случају глагола скупљати у наведеном значењу.  

Настави читање

Језичка грешка бр. 66: цело време / сво време / све време

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр.66 цело време сво време све време?

Правопис предност даје фрази све време, мада израз цело време није погрешан будући да се односи на комплетан одређени временски период: – Чекала сам га цело време (трајања) утакмице. – Чекала сам га све време. Израз сво време се јавља у књижевности као и у народном говору, али није прихваћен и у стандардном језику.

Настави читање

Локализација еУчења и м-учења: превођење знања

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Локализација еУчења и м-учења: превођење знања

Поред увођења револуције у процесе учења и пружања користи друштву на више нивоа, еУчење такође представља витално тржиште у развоју за које се очекује да ће 2015. године вредети 107 милијарди долара.

Настави читање

Језичка грешка бр. 65: завистан, независтан / зависан, независан

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр.65: завистан, независтан / зависан, независан

Правилан облик придева изведеног из глагола зависити јесте зависан, односно независан, не завистан / независтан. Придев изведен из именице завист јесте завидан, односно незавидан.

Настави читање

Предности управљања терминологијом у преводилачким и локализационим пројектима

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Предности управљања терминологијом у преводилачким и локализационим пројектима

Управљање терминологијом је моћан инструмент који доноси уштеду у времену, енергији и новцу, нарочито када се користи заједно са преводилачким меморијама и ЦАТ алатима.

Настави читање

Језичка грешка бр. 47: Потпредседник / подпредседник/ потпретседник

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр.47 Потпредседник / подпредседник/ потпретседник

Правилан облик је потпредседник. Реч потпредседник је настала спајањем речи под и речи председник. Глас д испред гласа п прелази у т, свој безвучни пар, док се глас д не мења кад се нађе испред с или ш, као што је случај у речи председник.

Настави читање

Језичка грешка бр. 63: баркод или бар-код?

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 63: баркод или бар-код?

Иако се ова страна реч у изворном енглеском пише без цртице, барцоде, она спада у групу страних речи које се у српском језику пишу са цртицом, тако да је правилно бар-код. „Бар-код је начин означавања производа низом црних и белих линија које је лако могуће препознати помоћу посебних уређаја.“

Настави читање

Језичка грешка бр. 62: клубски / клупски

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр.62 клубски / клупски

Како је овај придев изведен из именице клуб, а услед гласовне промене једначења сугласника по звучности, правилно је само клупски: – Неки музичари звуче боље на клупским наступима него на снимку.    

Настави читање

Језичка грешка бр. 61: употреба везника ни/нити испред одричних облика

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 61: употреба везника ни/нити испред одричних облика

Испред одричних облика (не, нисам, нећу итд.) уместо везника ни/нити који такође значи негацију треба користити везник и: Ја и сам не знам где све нисам тражио ту књигу.

Настави читање

Језичка грешка бр. 60: Ускрс или Васкрс?

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр.60: Ускрс или Васкрс?

Обе варијанте су прихваћене у српском језику. Васкрс је старији облик и данас се најчешће среће у употреби у црквеној терминологији, док је Ускрс народни облик који се чешће среће у савременом говорном и писаном језику.  

Настави читање

Језичка грешка бр. 64: без да

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 64: без да

Конструкција „без да“ је преузета из немачког језика, на основу конструкције охне зу, охне дасс. Иако у духу немачког језика, ова конструкција у српском језику увек звучи незграпно, па се уместо ње, у зависности од контекста, препоручују следеће: 1) Конструкција а да + негација: Донели су одлуку а да нису погледали комплетан доказни материјал. 2) […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 58: Милицин или Миличин?

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 58: Милицин или Миличин?

Правилно је Миличин, односно ч прелази у ц као и уосталим именицама које се завршавају на -ца: Владичин, Ивичин,Душичин, Драгичин, Новичин, Јеличин, Маричин, Љубичин, Јовичин, Добричин, царичин, другаричин, домаћичин, Славичин, Даничин, Зоричин…

Настави читање

Језичка грешка бр. 56: бомбона или бонбона?

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 56: бомбона или бонбона?

Ова реч француског порекла (оригинално бонбон) ће се у српском језику писати бомбона услед гласовне промене познате као Једначење сугласника по месту творбе (дентални назал Н прелази у билабијални назал М када се нађе испред билабијалних оклузива Б и П). – Чоколадне бомбоне су мој омиљени слаткиш.

Настави читање

Све што треба да знате пре локализације веб-сајта

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Све што треба да знате пре локализације веб-сајта

Оптимизација веб-сајта за глобално тржиште подразумева локализацију сајта на један или више страних језика. У овом чланку доносимо ствари које је неопходно знати пре локализације веб-сајта.

Настави читање

Језичка грешка бр. 55: писање страних властитих именица на -е

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 55: писање страних властитих именица на -е

Имена из страних језика која се завршавају на -е у оригиналу у српском језику задржавају овај вокал у свим падежима: – Хесе, Хесеа, Хесеу… – Рилке, Рилкеа, Рилкеу… – Кроче, Крочеа, Крочеу… – Бизе, Бизеа, Бизеу…

Настави читање

Језичка грешка бр. 54: предлози са различитим падежима

Miloš Matović пре 3 године Коментар

Конструкције као што су: превоз на и са посла, воз за и из Новог Сада и слични нису ни стилски ни правописно исправни, будући да се падеж слаже само са другим, али не и са првим предлогом. Препоручује се употреба конструкција: – превоз на посао и са посла; – воз за Нови Сад и из […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 50: Петоструко или петодупло?

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 50: Петоструко или петодупло?

Правилно је петоструко, са значењем „пет пута веће“, исто као „троструко“, „четвороструко“, „десетоструко“ итд. Непостојећи израз петодупло би заправо могао да значи једино „пет пута дупло“.

Настави читање

Језичка грешка бр. 49: Знакови или знаци?

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 49: Знакови или знаци?

Оба облика су исправна. Поједине именице мушког рода у номинативу множине имају двојне, односно дублетне облике. Исто важи и за облике: витези/витезови, голуби/голубови, прстени/прстенови, ћилими/ћилимови, пауци/паукови итд.  

Настави читање

Језичка грешка бр. 46: Испред компаније / У име компаније

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 46: Испред компаније / У име компаније

Једна од релативно честих грешака тиче се формулације иступања у име одређене институције, колектива или компаније. Испред компаније, школе и других објеката означава локацију, а обраћамо се у име одређеног колектива: – Захваљујем у име својих колега.

Настави читање

Језичка грешка бр. 44: Писање страна света у српском језику

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 44: Писање страна света у српском језику

Уколико не стоје на почетку реченице и не односе се на политичке или културне поделе, стране света се у српском језику пишу малим почетним словом: – Сунце излази на истоку и залази на западу. – На северу је хладно, на југу је топло. Када се користе у значењу нација, политичких или културних подела, стране света […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 43: Марковићка или Марковићева?

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 43: Марковићка или Марковићева?

Оба начина ословљавања особа женског пола презименом су правилна, али имају различита значења. Наставак –ка се додаје када се ради о удатом презимену, тако да је Марковићка супруга Марковића. Наставак –ва користимо када се ради о девојачком презимену, па је Марковићева ћерка Марковића.

Настави читање

Језичка грешка бр. 42: Писање и деклинирање деценија у српском језику

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 42: Писање и деклинирање деценија у српском језику

Деценије се у српском језику могу писати словима и комбинацијом слова и бројева са цртицом: – Музика је осамдесетих година била квалитетнија од музике деведесетих. – Орсон Велс је каријеру започео 1930-их / 30-их година.

Настави читање

Језичка грешка бр. 41: Строжи или строжији?

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 41: Строжи или строжији?

У колоквијалној употреби се често срећу неправилни облици као што су строжији или најстрожији. Компарација придева строг гласи: строг – строжи – најстрожи, тако да је правилно само строжи, односно строжа, најстрожи, најстрожа итд.

Настави читање

Језичка грешка бр. 39: Језички или језични?

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 39: Језички или језични?

  Правилно је користити и језички и језични, али значење није исто. Када се говори о језику као феномену, о писању и говору, правилно је користи језички. Друштвено-језички смер, двојезички речник итд. Када се ради о језику као органу, придев ће бити језични.  

Настави читање

Језичка грешка бр. 38: Др. или др?

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 38: Др. или др?

Скраћенице које су настале контракцијом, односно спајањем првог и последњег слова речи се пишу без тачке. Дакле, правилно је писати без тачке др, будући да је скраћеница настала од првог и последњег слова речи доктор, односно мр, од речи магистар. Др писано са тачком је скраћеница речи други.

Настави читање

Језичка грешка бр. 37: Пијац или пијаца?

Miloš Matović пре 3 године Коментар
Језичка грешка бр. 37: Пијац или пијаца?

Често се јавља недоумица о употреби именице пијац или пијаца. Оба облика су исправна. Пијац је именица мушког рода и мења се по првој деклинацији: пијац-пијаца-пијацу-пијац-пијацом-пијацу, у множини пијаци-пијаца-пијацима-пијаце-пијаци-пијацима-пијацима. Пијаца је именица женског рода и мења се по трећој деклинацији: пијаца-пијаце-пијаци-пијацу-пијацо-пијацом-пијаци, у множини пијаце-пијаца-пијацама-пијаце-пијаце-пијацама-пијацама.

Настави читање

Језичка грешка бр. 36: На телефону или крај телефона?

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 36: На телефону или крај телефона?

Обе фразе су исправне, али имају различита значења. Крај / поред телефона значи поред телефонског апарата: Кључеви су крај телефона. На телефону значи на телефонској вези: Добар дан, Петар на телефону.

Настави читање

Језичка грешка бр. 35: Истанбул или Истамбул?

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 35: Истанбул или Истамбул?

Име овог града потиче из грчке фразе „εις την Πόλιν“ (буквалан превод „ка граду, у граду“), која се у грчком језику изговара као истимболин, док је транскрипција са грчког писма истинполин, што је највероватнији разлог постојања два облика савременог назива града у српском језику. Оба облика се срећу у књижевности, односно исправно је и Истанбул […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 1: Употреба глагола требати

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 1: Употреба глагола требати

Језичка грешка бр. 1: Употреба глагола требати Када се користи као помоћни глагол тј. када се налази у комбинацији са другим глаголом у значењима потребно је, обавезно је, нужно је и сл, требати је безличан глагол, односно не мења се по лицима: –Треба да идем на посао. -Не треба то да радиш. –Требало је да […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 33: Госпођица, госпођа, господин – скраћенице

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 33: Госпођица, госпођа, господин – скраћенице

Правилни скраћени облици речи госпођа и госпођица су гђа и гђица и пишу се без тачке: Гђа Савић је објавила збирку песама. Гђица Ковачевић је изванредна глумица. Правилни скраћени облици речи господин и господа су г. односно гг, и увек се пишу са тачком. Г. Симић је био мој професор. Гг. Петровић и Ђорђевић су […]

Настави читање

Језичка грешка бр. 32: увезен или увежен

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 32: увезен или увежен

Од глагола увести, као и од осталих глагола чији се инфинитив завршава на –сти, настаје глаголски придев трпни увезен, док је облик увежен неправилан: Техничка опрема је увезена из Швајцарске. Незаконито увезени лекови могу бити штетни по здравље.

Настави читање

Језичка грешка бр. 31: поносити се / бавити се (са) нечим

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 31: поносити се / бавити се (са) нечим

Предлог с(а) се не користи уз именицу у инструменталу у случајевима кад инструментал означава средство, предмет радње или оруђе: Поносим се њеним успехом. Он се годинама бавио тим случајем.

Настави читање

Језичка грешка бр. 30: малопре / мало пре

Miloš Matović пре 4 године Коментар
Језичка грешка бр. 30: малопре / мало пре

Оба облика ове фразе су правилна и имају идентично значење. Разлика је искључиво у контексту, односно у томе да ли се ради о временском прилогу (у том случају ће се писати спојено, малопре) или о предлогу са генитивом (кад се пише одвојено, мало пре). Малопре сам срео Татјану. Малопре смо разговарали о Моцарту. Мало пре […]

Настави читање